Ruzmarin i beli luk kao mamac

Borba protiv povišenih vrednosti krvnog pritiska biće neuspešna ako se u ishrani obolelog ne smanji količina soli.

Profesor dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu s Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, na nedavnom naučnom skupu „Škola hipertenzije”, održao je predavanje u kom je ukazao da je smanjenje unosa soli jedna od najznačajnijih poluga u borbi protiv visokog pritiska. To je već godinama bitna preporuka evropskog i američkog udruženja za borbu protiv hipertenzije.

Ma koliko izgledalo da je to bar jednostavna mera – sa stola ćemo ukloniti slanik, solićemo manje u toku pripreme i kuvanja jela, izbegavaćemo slane specijalitete – u praksi to nije lako sprovesti. Primamljive ponude vrebaju sa svih strana, pa se pod oznakom zdravih namirnica prodaje i ono što bi trebalo izbegavati u širokom luku.

U 100 grama krekera ima soli za ceo dan

Profesor Jakovljević je onda prikazao jedan slajd s tipičnim primerom „mamca”.

– U ovom lepom pakovanju krekera, na ambalaži su naslikani zeleni ruzmarin, beli luk, pominje se Mediteran... Sve ukazuje na zdravu ishranu, pa još je tu i poruka da je proizvod postan i pogodan za vegetarijance, što našem narodu uvek zvuči kao nešto posebno zdravo. Ali, kada se pogleda sastav, vidi se da u 100 grama ovog proizvoda ima 1,6 grama natrijuma, a preporučeni dnevni unos za osobe s povećanim kardiovaskularnim rizikom je 1,5 grama. Dakle, samo u sto grama je više soli nego što je dnevno preporučeno – ukazao je dr Jakovljević.

Ni odgovor na pitanje kako smanjiti unos soli nije jednostavan: može se govoriti o nacionalnom i individualnom nivou, odnosno šta možemo učiniti sami, a šta zavisi od mera države. Dr Jakovljević je naveo primer najpoznatije nacionalne studije sprovedene u Velikoj Britaniji, s fenomenalnim rezultatima: uložili su 15 miliona funti da smanje unos soli, a zaradili 1,5 milijardi funti i spasili 6.000 života za godinu dana.

– Dosoljavanje tokom jela čini šest procenata ukupnog unosa soli, a so je i prirodni deo namirnica i odatle dobijamo još 12 procenata. Dosoljavanje tokom kuvanja čini pet procenata, pa tako ono što čovek sam dodaje izlazi na ukupno 11 procenata. Najviše soli dobija se iz brze hrane, proizvoda kupljenih u pekarama ili restoranima, ali i iz svega što se u ishrani koristi, a dolazi iz prehrambene industrije. Zato je prva preporuka da se izbegavaju industrijski proizvodi, ali je njima vrlo teško odoleti, jer se ta industrija trudi da nas na svakom koraku namami da uzimamo njihove proizvode – objasnio je dr Jakovljević.

Kalijum umesto natrijuma

Šta možemo da uradimo na individualnom nivou, u svojoj kući?

– Rešenje može da bude upotreba kalijumove soli. Ona se na našem tržištu može naći, ali samo u preparatu koji sadrži dve trećine natrijumove soli, a samo jednu trećinu čini kalijumova so. Na hrvatskom tržištu, recimo, postoji preparat u kojem je pola kalijumova, pola natrijumova so. Italijani su pre nekoliko godina pustili u prodaju so koja je specijalno namenjena obolelima od arterijske hipertenzije, a sadrži samo 13,6 procenata natrijuma, što je jako dobro. Jedna velika studija, sa 21.000 učesnika starosti od 65 do 88 godina s hipertenzijom, pokazala je da i takva zamena soli može da ima efekta. U periodu praćenja zabeležen je statistički značajno manji broj moždanih udara, kardiovaskularnih neželjenih događaja, uopšte smrtnosti. Već i tako mala zamena natrijumovih soli kalijumovom može da ima značaj, ali nikako ne treba zanemariti da je u tim preparatima i dalje prisutan veliki procenat natrijumove soli – ukazao je dr Jakovljević.

Genetski testovi

Prof. dr Branko Jakovljević ne krije da je zagovornik genetskih testova, pomoću kojih se utvrđuje koliko je neka osoba genetski, individualno senzitivna na so, odnosno koliko ovaj začin zaista podiže vrednosti krvnog pritiska kod određenog pacijenta.

– Mnogi će reći da im so ne smeta i ne podiže krvni pritisak. Zaista, kod nekih osoba ne postoji takozvana senzitizacija na natrijum, a to se može proveriti i testovima za genetsku tipizaciju kojima se utvrđuje da li je neko osetljiv na višak soli – tvrdi ovaj lekar.

On podseća da se danas na Zapadu, za malu sumu novca, može doći do vrlo dragocenih podataka o nečijim ličnim sklonostima ka određenim bolestima. Objašnjava da je dovoljno kupiti kutijicu za test na trafici, uzeti na opisani način sebi uzorak pljuvačke, spakovati sve to i poštom prosledi ovlašćenoj laboratoriji. U zavisnosti od seta testova koji se zaokruži i plati, može da se proceni osetljivost na so, ali recimo i dobije odgovor koji tip dijete toj osobi odgovara, koliko je osetljiva na masti, na višak alkohola. On je podsetio da se tako može dobiti i odgovor kakav je metabolizam vitamina De, koji se danas zbog virusa korona nekritično savetuje u velikim količinama svakom bez razlike, a neko se može naći u grupi onih koji i s najmanjom količinom vitamina De mogu imati veliku štetu ili korist.

Međutim, dr Nenad Radivojević, kardiolog u Centru za hipertenziju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, smatra da sve pacijente treba posmatrati kao da su natrijum senzitivni, jer, kako je rekao na naučnom skupu „Škola hipertenzije”, našim ljudima ne treba davati mogućnost da procenjuju da li im slana hrana zapravo ne škodi. Podsetio je da je reč o „igri brojki”, jer ako u Srbiji 2,7 miliona stanovnika ima hipertenziju, opasno je reći da 1,3 miliona može da nastavi da soli hranu i ne brine o uticaju unosa natrijuma na krvni pritisak.

Komplikacije od dijeta

Kako praznici s obiljem na trpezi budu prolazili, već krajem januara mnogi će zaključiti da su nekoliko kilograma teži i da im je vreme za dijetu. Umesto od lekara, specijaliste za ishranu, mnogi će prihvatiti savet iz TV emisija i tabloida. Koliko to može da bude korisno i može li da naškodi zdravlju?

– Ponovo je popularna ketogena dijeta, koja može da bude izuzetno opasna ako se sprovodi na neodgovarajući način, a mediji je trenutno jako reklamiraju. Jedva smo nedavno spasili glavu mladiću koji je držao tu dijetu, a završio je na nefrologiji. Država bi morala da ograniči reklamiranje takvih dijeta ili neproverenih suplemenata, koji obećavaju nemoguće stvari, recimo gubitak od sedam kilograma nedeljno ili 20 kilograma mesečno. To kvari pogled tih ljudi na druge vidove dijeta koje će im propisati lekar, ako neće skinuti željeni broj kilograma za kratko vreme – upozorio je dr Jakovljević.

Ketogena dijeta je posebni režim ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, koji dovodi do stvaranja ketonskih tela u organizmu, što je posledica razgradnje masnih naslaga. Može uticati na funkciju bubrega i jetre. Naši ljudi je doživljavaju kao idealnu jer, uprošćeno rečeno, dozvoljava da se jedu meso, čvarci, sirevi, jaja, sve bez hleba, samo uz salate.

Profesor Jakovljević je podsetio da ko ima problem s ishranom i zdravljem treba, uz uput i knjižicu, da se javi u Savetovalište za ishranu pri Institutu za prevenciju Medicinskog fakulteta gde može da dobije medicinsku nutritivnu terapiju.

Inače, u ovom času jako je popularna daš dijeta, još 1996. specijalno dizajnirana s ciljem da obori povišeni krvni pritisak, koja se bazira na nemasnim proteinima i zdravim mastima, dosta se oslanja na mediteransku ishranu.