Представљена књига о Џонију Штулићу

Књига „Рок песник Бранимир Џони Штулић” аутора др Златомира Гајића представљена је данас у Институту за европске студије, а у оквиру промоције одржана је трибина о Штулићевом стваралаштву.

Промоција је реализована уживом, али је могла да се прати и путем Зум апликације.

Књига је заправо адаптација докторске тезе аутора из 2018. године, где је тежиште на поезији уметника кроз рок музику.

Прво издање је распродато у тиражу од хиљаду примерака, тако да је данас промовисано друго издање.

Џони Штулић је рођен 1953. године у Скопљу, био је један од најзначајнијих југословенских композитора, писаца текстова, певач и гитариста чувене рок групе „Азра”, која је настала 1977.

Важи за контроверзног аутора и једног од највећих мистика југословенске рок сцене, посебно јер се повукао са музичке позорнице и од почетка '90-их година живи у Утрехту, Холандији, где се бави претежно писањем и превођењем грчких класика.

Како је навео писац, који долази с Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, бавити се рокенролом на овај начин није било нимало лако, јер се истиче и анализира рок поезија кроз тако обимну каријеру какву је имао Штулић, тако да он сматра да је на неки начин ово дело пионирски подухват.

Каже да је његов магистарски рад био о рок поезији Милана Младеновића, те да га је професор охрабрио да може да пише о рокенролу.

„Мени су прве идеје биле да докторат буде о делима Хомера или Дантеа, али онда ме је пут одвео у свет Џонија Штулића”, казао је Гајић подсетио да је Запад изнедрио веома значајне песнике у рокенролу као што су Џон Ленон, Џим Морисон, Боб Дилан, Дејвид Боуви или Лу Рид.

„Рокенрол је био спој две уметности, свирања и певања, а уметници су у то време рецитовали своју поезију, као што су то радили гуслари. Млади су уз рок музику почели да се интересују за поезију”, приметио је Гајић, који је књигу о Штулићу написао анализирајући 250 његових песама.

Он сматра да Штулићеви стихови и музика представљају посебан културолошки, музиколошки, књижевни, социолошки и на крају медијски феномен.

Гајић је поменуо и утицај панк група на дела Штулића попут Секс Пистолса, Клеша или Тхе Рамонса...

Подсећа да је „нови талас” у бившој Југославији представљао ослобађање свести, након смрти Јосипа Броза Тита. Тада је формирана Азра, али и други велики новоталасни бендови СФРЈ.

Наводи да је Штулић оставио дубок траг стиховима које је створио у заиста великом опусу, те да је признат као најутицајнији музичар са ових простора.

Како је навео у својој књизи, песнички текстови Штулића били су посвећени животу младог човека у урбаном Загребу, али су били и универзални да су могли бити лоцирани у било ком граду бивше Југославије.

Иначе, први албум који је назван „Азра” изашао је 1980. године и сматра се једним од најјачих дебија у историји југословенског рока, према оцени музичких стручњака.

Самостално и са својом групом Азра Штулић је снимио 16 албума, од којих су многи продати у тиражу већем од 100.000 примерака, док укупан број превазилази милион продатих носача звука.

Овог 1. јануара Џони Штулић је изненадио своје поклонике на Јутјубу троструким албумом „Сплет” са 28 песама, што је први албум након албума „Бласé” из 1997. године.

Аутор је у својој књизи навео поетске утицаје хрватског уметника, где спадају Битлси на почетку каријере, затим Боб Дилан, Џим Морисон...

Гајић каже да је Џони Штулић стварао лирску поезију, у којој је доминирао песимизам, али да су такође присутни уметникова љутња, мржња, туга, сета, чежња, немир, меланхолија, бол, побуна, страх или резигнираност.

Као песме које носе донекле ноту побуне и сете писац је навео „Курвини синови”, „Увијек иста прича”, „Паметни и књишки људи”, „Јаблан”, издвојио је и један тематски опус са социјалним и мисаоним песмама попут „Кад фазани лете” и „Анђели”, али и сегмент балканологије који представља култна песма „Балкан”.

У књизи је издвојена и тема друштвено-политичке стварности у песмама „Проклето љут”, „Павел”, „ '68”, „Ужас је моја фурка”.

„Занимљиво је у његовом књижевном стваралаштву да је и у љубавној поезији налазио начин да проговори о свету данас и да критикује друштво”, каже Гајић и помиње песму „Жена другог система” са деби албума Азре.

Помиње и да је Штулићева дефиниција неправде била да је то „најблажи облик бесмисла и деструкције”, а је тема садржана у већини текстова.

Иначе, Гајић је рекао да је са Џонијем Штулићем имао само један кратак контакт и то преко истакнутог публицисте Петра Пеце Поповића, те да му је он изричито рекао да може да пише о њему, али не и да објављује његове песме, јер ће га у супротном тужити за ауторска права.

Констатује зато да је тешко било писати о аутору који не воли и не жели да се о њему пише на тај начин, нити да га било ко анализира. Он је, додаје Гајић, веома критичан према критичарима његовог рада, те открива да тренутно ради на новој књизи за Службени гласник, који је издао и књигу о Штулићу.

То ће бити књига о Милану Младеновићу, односно магистарски рад који ће морати да прошири и тиме се, каже Гајић, сада интензивно бави.

„Младеновић је за мене још тежи подухват, толико тога има у његовој рок поезији и тиме ми је огроман изазов. Надам се да ће књига изаћи кроз неколико месеци”, поручио је Гајић.