Бриселско гуслање

То што имамо „луду кућу”, с тим да нисмо сигурни да ли мислимо на кафану у којој је гусларски тиховао Радован, или је реч о општем стању ствари, не значи да су и остали лишени такве дилеме. Бугари су, рецимо, управо прокоцкали готово милијарду евра помоћи из Брисела. У извештају Европске комисије на девет страна, вероватно једном од најоштријих које је написала ЕУ о некој својој чланици, наведено је да Бугарска мора да се обавеже да ће очистити власт од корупције и тако осигурати да велика помоћ коју добија од ЕУ заиста и стигне до њених грађана, а не да заврши код корумпираних политичара који раде заједно са организованим криминалом.

Румунија је, за сада, добила само жути картон, али две најмлађе и најсиромашније чланице, које су пријемом у бриселско царство прошле године изазвале велику фрустрацију махом балканских вечитих кандидата, а нарочито Хрватске, декретом су проглашене за бриселске „ружне пачиће”.

Хајде да видимо шта су забрљала наша браћа са истока.

На питање на кога тачно циља европски извештај, донекле одговарају бугарски медији који подсећају на извештај ОЛАФ-а, Канцеларије ЕУ за борбу против проневера, који је процурио 16. јула. У њему се наводи да су бизнисмен Људмил Стојков (који је финансирао изборну кампању председника Бугарске Георгија Прванова) и његов партнер Марио Николов (финансијер Бугарске социјалистичке партије чији је лидер Прванов) били укључени у злоупотребе европских фондова великих размера.

Европска комисија је, такође, све забринутија и због тога што није решено ниједно од 150 мафијашких убистава, која су се десила у овој земљи од пада комунизма. Само до 2005. године забележено је 155 атентата, махом из снајпера.

Не тврдим да смо веће цвећке од Бугара. Али ако чак и хапшење Караџића није довољан разлог да се „одмрзне” Споразум о стабилизацији и придруживању, то заиста говори о двоструким стандардима које примењују бриселске бирократе. Добро, ако су Ратко Младић и Горан Хаџић услов за евентуално стицање статуса кандидата до краја године, шта ће се онда још додатно тражити од Тадића, како би Србија евентуално провирила у европско двориште и оданде нешто боље осмотрила несташне комшије.

Не бих се изненадио да Борису, ако открије да је Ратко возио ону седамдесеттројку, а Хаџић био кондуктер, испоруче следећи захтев: да открије ко је убио Кенедија. Чак и ако направи такав подвиг председник Србије не би могао да тихује.

Шта је онда решење за Србију? Да испоручи остале хашке оптуженике, али не због тога да би Брамерц набацио смешак, а Месић видео дуплог Карађорђа, већ због сопствене савести. Да искорени корупцију, али не зато да би Оли Рен послао још лове из претприступних фондова, већ зато што наши грађани заслужују да им из џепова више не отима ко стигне – од локалне администрације, наставника који се жале на тежак живот, па до политичара и тајкуна који у спрези пребацују друштвено богатство на тајне рачуне.

Ако влада постигне те циљеве, тада нам неће бити важно што и Бугари имају „луду кућу”, а Брисел таленат за гуслање.