Српски милиони заробљени на Јадрану

Аукцијска продаја шеснаест од 130 предузећа, због чега су у последњих неколико дана хрватске и словеначке дипломате „дигле буку” јуче је, ипак, окончана успешно. Да ли ће, као што је словеначки премијер Јанез Јанша упозорио, потез српских власти представљати препреку нашој земљи на европском путу, биће јасно у наредних неколико дана.

Продају ових фирми омогућила је допуна уредбе усвојена 19. јуна ове године којом се практично национализује имовина словеначких, хрватских и компанија из БиХ, а које су пре распада СФРЈ пословале на подручју Србије.

Како је уредба донета и који је мотив за то јуче нису хтели да коментаришу у Министарству правде, као ни у Републичкој дирекцији за имовину, упутивши нас на Министарство финансија, где су одговорили да је идеја потекла из Министарства економије, али да ће ипак ониурадити анализе и процене уредбе. То је потврдио иМиливоје Михајловић, директор владине канцеларије за односе са медијима, рекавши да је већ формиран стручни тим у ком представници министарстава и стручњаци за споразум о сукцесијианализирају допуну уредбе, а резултате ће предати влади.

– Очекујемо да одлуке, које ће влада донети после увида у анализу, буду фер и добре засве стране.Наравно, наша владапре свега брине о интересу Србије – рекао је Михајловић.

Домаћи економисти и правници оправдање за усвајање већ чувене допуне уредбе проналазе у начину на који се са српском имовином поступа у Словенији и Хрватској. Иако је пре четири године и Хрватска, као последња земља бивше СФРЈ, ратификовала Споразум о сукцесији, српске фирме, како друштвене тако и државне, углавном нису повратиле своју имовину. Тако је и даље неизвесна судбина бројних хотела и одмаралишта на далматинскомприморју, стотине станова, више хиљада квадрата магацинског и пословног простора домаћих предузећа, али и бројне имовине физичких лица. Тачан списак не постоји, али је сигурно да јевредност добара неколико пута већа од потраживања Хрватске према Србији.

Некретнине у Хрватској, према попису Дирекције за имовину, имају скоро све велике друштвене фирме, али и на десетине мањих. „Генекс” има чак 37 станова, хотел у Ровињу од 1.155 квадрата, одмаралишта од око 3.000 квадрата у Дубровнику. „Утва” поседује одмаралиште у Шибенику од 780 квадрата, кулска „Етерна” од 1.000, а „Маглић” из Бачке од 1.300. У Биограду на Мору „Партизански пут” има одмаралиште од 2.500 квадрата. На острву Брач Одмаралиште „Пожаревац” поседује два хотела, укупне површине од 4.300 квадрата, а београдска фабрика „Беко” одмаралиште од хиљаду квадрата. На Хвару „Друштво за одмор и рекреацију” из Земуна има објекат од 1.500 квадрата. Хотел од 3.300 квадрата има и ПКБ, и то у Ровињу.

Рачуна се да међу предузећима највећу имовину од Хрватске потражују „Генекс“, Југобанка, „Центротекстил“ и НИС. „Генекс” је имао два хотела, на Лападу у Дубровнику и у Ровињу, затим бројне пословнице, канцеларије, магацине, управну зграду у Загребу, зграду у Осијеку. Намеравао је да их прода, али не по симболичним ценама, како је нуђено. „Центротекстилу“ је у Хрватској остао магацински и пословни простор, пре свега у Загребу и Ријеци. Такође, „Нафтна индустрија Србије” може имати највећи проблем јер је уложила много новца у градњу Јадранског нафтовода, такозваног Јанафа, од луке Омишаља до границе са Србијом код Сотина у Војводини, и тек треба одредити колики је њен удео.

Међутим, „Застава” из Крагујевца, како каже Зоран Михајловић, председник синдиката, успела је да прода непокретности у Словенији и Македонији, док је у Загребу продала само ауто-салон. Премда није сигуран шта је са пословним простором и магацином у том граду, поуздано зна да одмаралиште од 2.000 квадрата у Пушићима на Брачу није продато.

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, појашњава да продата имовина српских предузећа у Хрватској углавном није национализована од стране тамошњих власти, већ су је српске компаније продале уз сагласност Агенције за приватизацију.

– Хотелске комплексе и одмаралишта у Словенији и, пре свега, на Хрватском приморју, куповали су Срби, као део укупног капитала појединих предузећа који је најчешће нереално умањиван. Нови власници су их потомпрепродавали – истакао је Павловић.

Он подсећа и на пропусте српске стране.

– Не треба заборавити да смо хрватску нафтну индустрију „Ина” претворили у „Беопетрол” и касније продали. Ова допуна уредбе личи на поступке Слободана Милошевића, који је размишљао у стилу: „Не свиђају ми се Хрвати и Словенци, па ћу узети њихово”. Јучерашњом продајом предузећа показујемо да не поштујемо споразум о сукцесији и сами себе доводимо у непријатан положај – рекао је Павловић.

С друге стране, истина једа се у Хрватској и Словенији спровођењеспоразума одвија прилично траљаво.

– Најбоље би било да повучемо допуну уредбе, али истовремено и инсистирамо да Хрвати и Словенци почну озбиљно да спроводе сукцесију и коначно врате српску имовину. Главни недостатак споразума из 2004. године јесте то што предвиђа формирање мешовитог тела, које би требало да га спроводи. Нажалост, оно никада није формирано – додао је Павловић.

Борко Павићевић - Маријана Авакумовић

-------------------------------------------------------------------------

Хрвати спуштају цене

Према подацима Хрватског приватизационог фонда, у тој земљи у овом тренутку постоји 319 објеката који су припадали српским фирмама. Према тврдњама из Србије, има их далеко више, ачак је 188 таквих објеката продато или додељено на коришћење. Важно је српску имовину у Хрватској продати по тржишним ценама, које су некада и по десет пута више него што процењујеХПФ.Тако је билои садечјим одмаралиштем на острвуЈакљан код Дубровника, који је Србија продала за шест милиона евра, а ХПФ је проценио да вреди 800.000 евра.