Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три века и једна срамота

Прва фабрика пива на Балкану основана је 1722. године у Панчеву. Пре деценију и по само што није изгорела у граду у ком се пиво више не кува, а импозантни погони и заоставштина Ђорђа Вајферта руши се и пропада
Најстарији индустријски објекат под зажтитом државе (Фото О. Јанковић)

 

Панчевачка пивара напунила је овог јануара три века. Јануар је месец у ком је предузимљиви Јеврејин Абрахам Кепиш из Пожуна добио бефел од земаљске администрације у Темишвару да у вароши на Тамишу покрене производњу пенушавог пића и пецару ракије. Било је то 12. дана првог месеца 1722. године, а већ деценију и по касније погони су одржавали капацитет од 3.500 кофа пива и без прекида радили до почетка 19. века, када са тромеђе Горње Аустрије, Баварске и Чешке у пограничну варош стиже родоначелник панчевачке гране Вајфертових Георг и преузима бригу о кувању пива, са за оно време најсавременијом технологијом. Баш 12. јануара 1937. године преминуо је његов унук Ђорђе И. Вајферт, човек који је пиварство Србије увео у златно доба, од ког је мало шта остало у његовом родном Панчеву. По рођењу Георг, а сахрањен као Ђорђе, затекао би данас рушевне зидине касније Старе, па конфисковане Народне, али у срцима Панчеваца – заувек Вајфертове пиваре.

Тешко је поверовати да је то исти онај комплекс са старих фотографија, који од 1948. године држава штити као споменик културе, а од 1991. као културно добро од великог значаја – данас са два лица. Оно умивеније почиње у Улици Николе Тесле, а некада Јоханесгасе у центру вароши, где је на броју 2 1850. године свет угледао Георг, као једно од петоро деце Игњаца и Марије Вајфер. Како су га Панчевци тек одскора „открили”, тако је и његова родна кућа ново откриће, баш као и податак да се велики син ове земље родио 15. јула, а не месец дана раније, како је бележила званична биографија.

Одатле завија земљана стаза до задњег улаза у 9.000 квадрата мање романтичне приче о фабрици, која је производњу прекидала само у ратним условима, а ликвидирана је у миру. Фабрици, која пре деценију и по само што није изгорела у граду у ком се пиво више не производи, а последња флаша изашла 1977. године јер капитал не зна за емоције. На мала трошна врата улази се у подрумске ходнике међу џиновске ферменторе и отворене металне базене, у којима су лежале хиљаде литара пива. Кроз мркли мрак се може само с јачом батеријском лампом, у мемлу, па пратећи зарђале цеви узаним степеништем и на спрат – у срце велелепне некадашње фабрике.

А ту туга, из погона у погон. Немачке машине, котлови за охмељавање и сладовину, комовњак, бистреник, разваљене бакарне посуде у којима се пиво кувало и „одмарало”, и са којих је однето све што се могло. Унаоколо зидови некада лепих плочица с орнаментима, мусави прозори и голубови, једини посетиоци грандиозне фабрике, до запуштене собе за коју се верује да је била Вајфертова канцеларија. Само ретки знају да се испод протеже и тунел под нагибом, којим су бурета с пивом путовала до оближње зграде, коју је такође подигао Вајферт, и пребацивана у други део града, до фабрике леда, која је пре месец дана срављена са земљом.

Истине ради, треба рећи да је и овакво стање боље, од када је уз надзор Завода за заштиту културе у Панчеву санирано Складиште јечма, а Удружење грађана „Музеј пиварства” рашчистило шут, оправило прозоре, ојачало таваницу и у једном тренутку отворило за посете одељење варионице. Тако су остаци парних и гасних постројења бледо подсећање на први дим из најстарије пиваре на Балкану, друге у Европи, и најдуговечнијег индустријског објекта данашње Србије, док најуспелије архитектонско-урбанистичке креације, са конкурса за идејно решење реконструкције и ревитализације пиваре, седам година хватају паучину у некој фиоци. Речено је тада да ће „пивара бити објекат у ком ће цветати друштвени и културни живот града и бити место сусрета са блиставом историјом пиварства, те да ће славити занатску традицију, као туристички адут Панчева, једног од прадавних индустријских центара овог дела Европе”.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.