Историјски преокрет у односу према селу

Први пут се после Другог светског рата држава Србија озбиљно – системски и систематично окренула селу с намером да услове живота сељана приближи онима који имају људи у градовима. И данас има живих сведока да су становници села, пошто су помогли ослобођење земље од фашизма, позвани да учествују у индустријализацији, па су тако напуштали своја родна села и земљу и запошљавали се у фабрикама и великим пољопривредним комбинатима. Наравно, многи млади људи напуштали су (и напуштају) села у потрази за бољим животом, што је њихово право. Тај вишедеценијски тренд резултирао је тиме да је данас од 4.700 села (који се под тим називом не помињу ни у актуелном Уставу Републике Србије), око 1.200 у фази нестајања. Посматрано гео-стратешки и безбедносно, од животног значаја је не само за села и сељане, већ и за целу Србију, да нам (поготову) погранична и брдско-планинска подручја не остају празна. Да нам људи не одлазе из села, већ да се неки из града враћају да живе и раде у селима, у којима данас живи 40,5 одсто становништва Србије.

Управо зато, први пут у историји савремене Србије, у октобру 2020. године добили смо Министарство за бригу о селу на челу с министром Миланом Кркобабићем. Он је први на политичкој и јавној сцени Србије показао слух и разумевање за вишедеценијска упозорења Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности да нам се села празне и нестају, да ти вредни домаћини у селима Србије заслужују бољи живот. Тако је 2017. године дошло до изузетно плодне сарадње Академијског одбора за село, на чијем сам челу већ десет година и, тада Кабинета за регионални развој, који је предводио поменути министар. Та сарадња државе и академије, прва такве врсте у савременој историји Србије, за коју је председник САНУ академик Владимир Костић рекао да је прави образац за решавање свих горућих проблема – траје и данас.

Заједно смо, у партнерској сарадњи, покренули посустало задругарство и за године са 2,2 милијарде динара подстицајних средстава помогли 209 задруга на читавој територији земље, највише у сеоским срединама (ове године је додељено 500 милиона динара). Тај програм познатији под симболичким називом „500 задруга у 500 села” вратио је поверење у удруживање, што је прави мелем за „економске ране” сељана, чији је посед веома уситњен, а тиме и мала економска снага (углавном разједињених) око 570.000 пољопривредних газдинстава. Тако се тренд гашења задруга до 2017. године претворио у сушту супротност, тако да је за четири године новооснованих чак око 1.000 задруга.

Снажан подстицај не само том програму, већ и свеукупним напорима да спасимо и препородимо села Србије дао је председник републике Александар Вучић, који је својим присуством подржао оснивање Националног тима за препород села Србије (2019), а затим и подржао и конкретну финансијску помоћ. Тај тим који чини 78 угледних јавних умних личности Србије различите стручне, политичке и верске оријентације и националне припадности, чија су препорука била њихова конкретна научна и практична дела, за годину дана израдио је капитално дело „Национални програм за препород села Србије”, што је темељ у раду Министарства за бригу о селу. Језгро тог тима чине врхунски стручњаци Академијског одбора за село САНУ.

Обнова задругарства и препород села добили су благослов почившег патријарха српског Иринеја, који је мени и министру Кркобабићу поручио: „Чините праву ствар за Србију!”. И он и актуелни патријарх српски Порфирије, (који нас је недавно удостојио и примио у Патријаршији СПЦ) показали су изузетно интересовање за препород села Србије. Како и не би када је реч о патриотској, надстраначкој и наднационалној  – државној важној мисији. Подржала нас је и Католичка црква у Србији и београдски надбискуп Станислав Хочевар, који је члан Националног тима за препород села Србије, и друге верске заједнице. Коначно, програм препорода села Србије је практично, с разлогом, без опозиције!

Нови (овогодишњи) програми Министарства за бригу о селу и огромно интересовање у јавности за њих потврђују да смо на правом путу. Додела празних сеоских кућа, за шта је најпре опредељено 500 милиона динара, а услед два ребаланса тај број је достигао 686,5 милиона динара (за сваку кућу до 1,2 милиона динара) је – изнад свих очекивања. Податак да је на јавни конкурс  стигло око 1.000 пријава, да је додељена 651 кућа, а нови корисници су углавном млади људи (чији је просек живота само 31 годинa), који желе да остану да живе на селу или из града пређу у сеоске средине –  заиста улива оптимизам. Програм ће се наставити.

Такође, велико је интересовање локалних самоуправа за доделу 18 минибуса који ће бесплатно до лекара или школе... недељно превозити од 17.000 до 18.000 становника из чак 479 села. Укупна вредност програма куповине минибуса износи 120 милиона динара.

На иницијативу и уз финансијску подршку Министарства за бригу о селу у 58 јединица локалних самоуправа широм Србије одржана је културна манифестација „Михољски сусрети села”.  Учествовало је  961 село (!) са импозантних 100.000 учесника и посетилаца, а за ту намену је издвојено 30,5 милиона  динара.

Када свему томе додамо да се наредне године озбиљно планира реновирање више од 20 домова културе (или задружних домова) који ће имати мултифункционалну намену, живот на селу могао би бити знатно привлачнији. Наравно, једна од кључних ставки је изградња и сређивање инфраструктуре, у чему се ослањамо на Инвестициони план „Србија 2020–2025”, који је утемељио председник Вучић. Тим документом је предвиђено пет милијарди евра за изградњу и реконструкцију 5.000 километара регионалних и локалних путева и три милијарде евра за изградњу водовода и канализације јужно од Саве и Дунава. У том сеоском мозаику подразумевају се и облици друштвеног стандарда: обданишта, школе, примарна здравствена заштита, култура, спорт, као и пошта, црква, задруга...

Препород села је дугорочна мисија за више (много) влада и више (много) министара. Битно је да је тај зарђали точак почео да се окреће и добија нови сјај. Такође, веома је битно што је Академијски одбор за село САНУ, уз сарадњу с министром Миланом Кркобабићем, први пут у својој историји добио шансу да позитивно мења стварност Србије.

Академик, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије