Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како искористити све мане мозга

Зашто често робујемо навикама и увреженим начинима функционисања, на који начин се одржава гипкост вијуга и какви „пословни аранжмани” могу да се склапају унутар сиве масе – неке су од тема занимљивог предавања које је одржано у Студентском културном центру
Мозак – илустрација (Pixabay)

Докази о способностима и могућностима људског мозга видљиви су на сваком кораку и могу се пратити до дубоко у прошлост. Ипак, овај јединствени орган има и својеврсне „фабричке грешке”. Могу ли се ти недостаци исправити тренингом – била је тема веома посећене трибине одржане у Студентском културном центру, под називом „Да ли мозак има мана”.

Милош Пешић (Фото: лична архива)
Пред сваким од нас је одлука: да ли ћемо мозак „дрогирати” садржајем са друштвених мрежа или „бинџовањем” серија, или ћемо га „навући” на физичку активност, читање књига, разноврсне социјалне контакте, посете предавањима, изложбама, концертима

Предавање је одржао Милош Пешић, оснивач едукативног Центра за развој потенцијала. Сликовито, без залажења у компликована морфолошка објашњења, већ првим питањем изазвао је осмех одобравања публике:

– Колико пута сте почетак неког посла одлагали за сутра, за понедељак, за први у месецу? Колико пута сте се повели за закључком да ће извршавање обавеза бити мање непријатно ако га померите за касније – упитао је Пешић.

Такав облик понашања, у психологији знан као прокрастинација, није пука лењост и симптом недостатка радних навика. Реч је о механизму којим се мозак брани од анксиозности пред непријатним, тешким или ризичним задатком. Ова „аутоматска кочница” јесте мана мозга, али је уједно и одбрамбено оруђе. Њиме се рефлексно одлаже, амортизује стрес пред изазовом за који проценимо да му у датом тренутку, из било ког разлога, нисмо дорасли.

– Основна функција мозга је да обезбеди преживљавање, десетинама хиљада година је примарно функционисао у том моду. Зато се противи променама, искораку из стања и окружења које нам је познато. Све што је изван зоне удобности и сигурности потенцијална је претња опстанку. Мозак воли ствари које су му познате: чак нам је и туга, уколико смо је у животу често искусили, блискија од радости која нам се први пут дешава – објашњава Пешић.

Овај темељни ниво, који брине о очувању егзистенције, има још једну „ману” – користи сваку прилику да штеди енергију или да се њоме напаја, ако је могуће пасивно. То не чуди, будући да мозак процентуално чини два одсто телесне масе човека, а троши четвртину енергије коју организам производи.

Пориву за ленствовањем супротставља се мислећи део мозга, који шаље поруке попут „ради”, „крећи се”, „учи”... Све те активности стварају нове неуронске везе. Тај процес траје од рођења – седиментирање искуства, емоција, уверења и знања изискује велику потрошњу енергије, па у мозгу долази до „сукоба интереса”.  Отуд и робовање навикама, увреженим начинима функционисања. Да би се променило понашање, однос према учењу или радним обавезама ваља „прокрчити” нове неуронске везе. Добра вест је да када сигнал прође неуронским путем, та веза постаје пропустљивија и у сваком следећем наврату за исту радњу биће потребан мањи утрошак енергије – каже Пешић.

За обогаћење фонда неуронских веза благотворно је свако ново искуство. Не морају да то буду авантуре у егзотичним пределима, довољно је одгледати филм у биоскопу уместо на ТВ-у, видети се с пријатељима у кафићу, а не преко „Скајпа” или стићи кући путем који није уобичајена „стаза слонова”. Тако навикавамо мозак на веће промене, а постиже се и неуропластичност, способност сталног стварања неуронских веза, без обзира на године живота. Наравно, за „дисциплиновање ума”, да не би запао у колотечину, потребан је јак вољни моменат. Ово добро знају сви који су се одлучили да се баве рекреацијом или неким спортом. У почетку је тешко и најрадије бисте одустали, али временом, како се неуронски пут проширује, ново понашање прелази у навику, често и у задовољство. А мозак је попут наркомана овисан од хормона који пружају осећај среће, задовољства, еуфорије, блискости, самопотврђености... Све то су јаки енергетски извори, који су му константно потребни. И та „мана мозга” може се паметно искористити, што је Милош Пешић илустровао личним примером:

– Обожавам палачинке и ту слабост сам користио у време испитног рока. Кажем себи, тек када положиш, почастићеш се палачинкама. Тако се постиже „општа мобилизација”: неокортексу је важно да испит буде положен, ради осећаја самореализације и самопотврђивања, а оном делу мозга који суштински управља нама битно је да добије палачинку ради задовољства. Зато ће се и он максимално „упрегнути” ради досезања постављеног циља и подупреће процес учења. Када се игра условљавања и награде редовно тренира, „сарадња” постаје још боља и ефикаснија – испричао је Пешић.

Од тога које ћемо мождане рутине практиковати, зависи и квалитет и испуњеност живота. Савремено доба као да подилази манама мозга, омогућавајући му да пасивно, пречицама, долази до хормона среће и задовољства.

– Пред сваким од нас је одлука: да ли ћемо мозак „дрогирати” садржајем са друштвених мрежа или „бинџовањем” серија, све то уз нездраву храну наручену на кућну адресу, или ћемо га навући на физичку активност, читање књига, редовне и разноврсне социјалне контакте, посете предавањима, изложбама, концертима... Да не говоримо о томе како је сваки креативан процес награђен обилним порцијама хормона среће. Тај пут је дужи, захтевнији и кривудавији, њиме се ређе иде, али се стиже много даље – закључује Милош Пешић, оснивач Центра за развој потенцијала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.