Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako iskoristiti sve mane mozga

Zašto često robujemo navikama i uvreženim načinima funkcionisanja, na koji način se održava gipkost vijuga i kakvi „poslovni aranžmani” mogu da se sklapaju unutar sive mase – neke su od tema zanimljivog predavanja koje je održano u Studentskom kulturnom centru
Мозак – илустрација (Pixabay)

Dokazi o sposobnostima i mogućnostima ljudskog mozga vidljivi su na svakom koraku i mogu se pratiti do duboko u prošlost. Ipak, ovaj jedinstveni organ ima i svojevrsne „fabričke greške”. Mogu li se ti nedostaci ispraviti treningom – bila je tema veoma posećene tribine održane u Studentskom kulturnom centru, pod nazivom „Da li mozak ima mana”.

Miloš Pešić (Foto: lična arhiva)
Pred svakim od nas je odluka: da li ćemo mozak „drogirati” sadržajem sa društvenih mreža ili „bindžovanjem” serija, ili ćemo ga „navući” na fizičku aktivnost, čitanje knjiga, raznovrsne socijalne kontakte, posete predavanjima, izložbama, koncertima

Predavanje je održao Miloš Pešić, osnivač edukativnog Centra za razvoj potencijala. Slikovito, bez zalaženja u komplikovana morfološka objašnjenja, već prvim pitanjem izazvao je osmeh odobravanja publike:

– Koliko puta ste početak nekog posla odlagali za sutra, za ponedeljak, za prvi u mesecu? Koliko puta ste se poveli za zaključkom da će izvršavanje obaveza biti manje neprijatno ako ga pomerite za kasnije – upitao je Pešić.

Takav oblik ponašanja, u psihologiji znan kao prokrastinacija, nije puka lenjost i simptom nedostatka radnih navika. Reč je o mehanizmu kojim se mozak brani od anksioznosti pred neprijatnim, teškim ili rizičnim zadatkom. Ova „automatska kočnica” jeste mana mozga, ali je ujedno i odbrambeno oruđe. Njime se refleksno odlaže, amortizuje stres pred izazovom za koji procenimo da mu u datom trenutku, iz bilo kog razloga, nismo dorasli.

– Osnovna funkcija mozga je da obezbedi preživljavanje, desetinama hiljada godina je primarno funkcionisao u tom modu. Zato se protivi promenama, iskoraku iz stanja i okruženja koje nam je poznato. Sve što je izvan zone udobnosti i sigurnosti potencijalna je pretnja opstanku. Mozak voli stvari koje su mu poznate: čak nam je i tuga, ukoliko smo je u životu često iskusili, bliskija od radosti koja nam se prvi put dešava – objašnjava Pešić.

Ovaj temeljni nivo, koji brine o očuvanju egzistencije, ima još jednu „manu” – koristi svaku priliku da štedi energiju ili da se njome napaja, ako je moguće pasivno. To ne čudi, budući da mozak procentualno čini dva odsto telesne mase čoveka, a troši četvrtinu energije koju organizam proizvodi.

Porivu za lenstvovanjem suprotstavlja se misleći deo mozga, koji šalje poruke poput „radi”, „kreći se”, „uči”... Sve te aktivnosti stvaraju nove neuronske veze. Taj proces traje od rođenja – sedimentiranje iskustva, emocija, uverenja i znanja iziskuje veliku potrošnju energije, pa u mozgu dolazi do „sukoba interesa”.  Otud i robovanje navikama, uvreženim načinima funkcionisanja. Da bi se promenilo ponašanje, odnos prema učenju ili radnim obavezama valja „prokrčiti” nove neuronske veze. Dobra vest je da kada signal prođe neuronskim putem, ta veza postaje propustljivija i u svakom sledećem navratu za istu radnju biće potreban manji utrošak energije – kaže Pešić.

Za obogaćenje fonda neuronskih veza blagotvorno je svako novo iskustvo. Ne moraju da to budu avanture u egzotičnim predelima, dovoljno je odgledati film u bioskopu umesto na TV-u, videti se s prijateljima u kafiću, a ne preko „Skajpa” ili stići kući putem koji nije uobičajena „staza slonova”. Tako navikavamo mozak na veće promene, a postiže se i neuroplastičnost, sposobnost stalnog stvaranja neuronskih veza, bez obzira na godine života. Naravno, za „disciplinovanje uma”, da ne bi zapao u kolotečinu, potreban je jak voljni momenat. Ovo dobro znaju svi koji su se odlučili da se bave rekreacijom ili nekim sportom. U početku je teško i najradije biste odustali, ali vremenom, kako se neuronski put proširuje, novo ponašanje prelazi u naviku, često i u zadovoljstvo. A mozak je poput narkomana ovisan od hormona koji pružaju osećaj sreće, zadovoljstva, euforije, bliskosti, samopotvrđenosti... Sve to su jaki energetski izvori, koji su mu konstantno potrebni. I ta „mana mozga” može se pametno iskoristiti, što je Miloš Pešić ilustrovao ličnim primerom:

– Obožavam palačinke i tu slabost sam koristio u vreme ispitnog roka. Kažem sebi, tek kada položiš, počastićeš se palačinkama. Tako se postiže „opšta mobilizacija”: neokorteksu je važno da ispit bude položen, radi osećaja samorealizacije i samopotvrđivanja, a onom delu mozga koji suštinski upravlja nama bitno je da dobije palačinku radi zadovoljstva. Zato će se i on maksimalno „upregnuti” radi dosezanja postavljenog cilja i podupreće proces učenja. Kada se igra uslovljavanja i nagrade redovno trenira, „saradnja” postaje još bolja i efikasnija – ispričao je Pešić.

Od toga koje ćemo moždane rutine praktikovati, zavisi i kvalitet i ispunjenost života. Savremeno doba kao da podilazi manama mozga, omogućavajući mu da pasivno, prečicama, dolazi do hormona sreće i zadovoljstva.

– Pred svakim od nas je odluka: da li ćemo mozak „drogirati” sadržajem sa društvenih mreža ili „bindžovanjem” serija, sve to uz nezdravu hranu naručenu na kućnu adresu, ili ćemo ga navući na fizičku aktivnost, čitanje knjiga, redovne i raznovrsne socijalne kontakte, posete predavanjima, izložbama, koncertima... Da ne govorimo o tome kako je svaki kreativan proces nagrađen obilnim porcijama hormona sreće. Taj put je duži, zahtevniji i krivudaviji, njime se ređe ide, ali se stiže mnogo dalje – zaključuje Miloš Pešić, osnivač Centra za razvoj potencijala.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.