Стан страве очишћен, поставља се питање власништва

Пуних седам и по сати требало је радницима ЈКП „Градска чистоћа” да уклоне 11.300 килограма отпада који је стану у Улици др Ивана Рибара скоро три деценије скупљао покојни Мирослав И. (77). За овај посао било је ангажовано 15 људи и два возила, а коришћене су и канте за кућни отпад којима је смеће са 11. спрата лифтом спуштано у приземље.

Према речима комшија, стање у згради у недељу док су радници „Чистоће” обављали свој посао било је неиздрживо па су поједини и отишли из својих домова.

– Тај непријатан мирис не могу ни да опишем. Иако је стан на 11. спрату, смрад се осетио у приземљу. Можете мислити како је било оним људима који су смеће избацивали. Очистили су сваки педаљ стана од 80 квадрата. А да је било лако, није. На неким местима је смећа било скоро до плафона, а неки од прозора се од њега нису ни видели. Свака част људима из „Чистоће”. Одрадили су посао јуначки – каже један од комшија из зграде.

На стан су, каже, постављене даске, да неко не би ушао док се прави власник ове јединице не утврди.

У овом стану 4. јануара избио је пожар, а само чудом Мирослав И. је тада спасен. Како није имао где да оде, јер са породицом – женом од које се развео и две ћерке – није имао никакав контакт, данима је спавао у ходнику зграде. Комшије су му дале душек и ћебе и покушавале да нађу установу у коју би могао бити смештен. Центар за социјални рад је за то време два пута излазио на терен, али Мирослав, који је имао и пензију, није желео добровољно да оде у неки смештај. Два пута је упућиван и у болницу „Др Лаза Лазаревић”, али су га они оба пута вратили. Онда је на крају, због сумње да је подметнуо пожар, реаговало Треће основно тужилаштво. По њиховом налогу он је 17. јануара смештен у затворску болницу, где је после два дана и умро.

Након Мирослављеве смрти питање чишћења стана постало је проблем јер се није знало ко је власник. У „Градском стамбеном” рекли су да стан није у њиховом власништву и упутили нас на општину Нови Београд. Ту су објаснили да је по Закону о јавној својини из 2014. носилац права над свим непокретностима град, па тако и над овим станом. Осим тога, Уговор о откупу стана преузео је град, а све рате за његов откуп уплаћиване су на жиро рачун града који је уписао право својине над овим станом.

У међувремену се могло чути и да су Мирослављеви дугови били огромни. Да је, према неким проценама, за дажбине био дужан више од три милиона динара. А како кажу комшије, ових дана су се појавили су и наследници.

Сада остаје на њима и граду да утврде коме стан припада и ко ће сва дуговања и трошкове настале после пожара у стану испод Мирослављевог и у самој згради да плати.

У „Генексу” надлежни још нису реаговали

И док су станари решили проблем ове вишеспратнице, житељи „Генексове” куле чији комшија М. Ј. (70) већ месецима кроз прозор са 27. спрата баца ствари, урла, хода наг, пали ватру у одводу за смеће, баца запаљене папире, доноси камење и отпад у стан... – нису. До сада су се обраћали и болници „Др Лаза Лазаревић” и Центру за социјални рад и тужилаштву, Министарству за бригу о породици и демографију, Министарству здравља, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и на крају и Влади Србије. Реакције није било. Очекивали су да ће доћи до ближе сарадње између болнице „Др Лаза Лазаревић”, где су им рекли да је над комшијом мора бити стални надзор, и тужилаштва, али се то још није десило.

– Да ли треба да се понови нешто слично као у Др Ивана Рибара или треба да комшија некоме баци нешто на главу са 27. спрата или не дај боже учини нешто себи, па да надлежни реагују? – питање је које поставља један од комшија из „Генексове” куле.