Stan strave očišćen, postavlja se pitanje vlasništva

Punih sedam i po sati trebalo je radnicima JKP „Gradska čistoća” da uklone 11.300 kilograma otpada koji je stanu u Ulici dr Ivana Ribara skoro tri decenije skupljao pokojni Miroslav I. (77). Za ovaj posao bilo je angažovano 15 ljudi i dva vozila, a korišćene su i kante za kućni otpad kojima je smeće sa 11. sprata liftom spuštano u prizemlje.

Prema rečima komšija, stanje u zgradi u nedelju dok su radnici „Čistoće” obavljali svoj posao bilo je neizdrživo pa su pojedini i otišli iz svojih domova.

– Taj neprijatan miris ne mogu ni da opišem. Iako je stan na 11. spratu, smrad se osetio u prizemlju. Možete misliti kako je bilo onim ljudima koji su smeće izbacivali. Očistili su svaki pedalj stana od 80 kvadrata. A da je bilo lako, nije. Na nekim mestima je smeća bilo skoro do plafona, a neki od prozora se od njega nisu ni videli. Svaka čast ljudima iz „Čistoće”. Odradili su posao junački – kaže jedan od komšija iz zgrade.

Na stan su, kaže, postavljene daske, da neko ne bi ušao dok se pravi vlasnik ove jedinice ne utvrdi.

U ovom stanu 4. januara izbio je požar, a samo čudom Miroslav I. je tada spasen. Kako nije imao gde da ode, jer sa porodicom – ženom od koje se razveo i dve ćerke – nije imao nikakav kontakt, danima je spavao u hodniku zgrade. Komšije su mu dale dušek i ćebe i pokušavale da nađu ustanovu u koju bi mogao biti smešten. Centar za socijalni rad je za to vreme dva puta izlazio na teren, ali Miroslav, koji je imao i penziju, nije želeo dobrovoljno da ode u neki smeštaj. Dva puta je upućivan i u bolnicu „Dr Laza Lazarević”, ali su ga oni oba puta vratili. Onda je na kraju, zbog sumnje da je podmetnuo požar, reagovalo Treće osnovno tužilaštvo. Po njihovom nalogu on je 17. januara smešten u zatvorsku bolnicu, gde je posle dva dana i umro.

Nakon Miroslavljeve smrti pitanje čišćenja stana postalo je problem jer se nije znalo ko je vlasnik. U „Gradskom stambenom” rekli su da stan nije u njihovom vlasništvu i uputili nas na opštinu Novi Beograd. Tu su objasnili da je po Zakonu o javnoj svojini iz 2014. nosilac prava nad svim nepokretnostima grad, pa tako i nad ovim stanom. Osim toga, Ugovor o otkupu stana preuzeo je grad, a sve rate za njegov otkup uplaćivane su na žiro račun grada koji je upisao pravo svojine nad ovim stanom.

U međuvremenu se moglo čuti i da su Miroslavljevi dugovi bili ogromni. Da je, prema nekim procenama, za dažbine bio dužan više od tri miliona dinara. A kako kažu komšije, ovih dana su se pojavili su i naslednici.

Sada ostaje na njima i gradu da utvrde kome stan pripada i ko će sva dugovanja i troškove nastale posle požara u stanu ispod Miroslavljevog i u samoj zgradi da plati.

U „Geneksu” nadležni još nisu reagovali

I dok su stanari rešili problem ove višespratnice, žitelji „Geneksove” kule čiji komšija M. J. (70) već mesecima kroz prozor sa 27. sprata baca stvari, urla, hoda nag, pali vatru u odvodu za smeće, baca zapaljene papire, donosi kamenje i otpad u stan... – nisu. Do sada su se obraćali i bolnici „Dr Laza Lazarević” i Centru za socijalni rad i tužilaštvu, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i na kraju i Vladi Srbije. Reakcije nije bilo. Očekivali su da će doći do bliže saradnje između bolnice „Dr Laza Lazarević”, gde su im rekli da je nad komšijom mora biti stalni nadzor, i tužilaštva, ali se to još nije desilo.

– Da li treba da se ponovi nešto slično kao u Dr Ivana Ribara ili treba da komšija nekome baci nešto na glavu sa 27. sprata ili ne daj bože učini nešto sebi, pa da nadležni reaguju? – pitanje je koje postavlja jedan od komšija iz „Geneksove” kule.