Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милановић: Не могу нам отети дубровачку културу

Милановић: Не могу нам отети дубровачку културу
Споменик Ивану Гундулићу подигнут новцем дубровачких Срба католика предвођених Медом Пуцићем (Википедија)

ДУБРОВНИК - Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је данас у Дубровнику да у Србији према дубровачкој књижевности „влада константа културног присвајања шлеперског типа”.

Милановић је коментаришући српски Закон о културном наслеђу, у којем стоји да дубровачка књижевност припада и српском и хрватском наслеђу, каже да је „дубровачку књижевност и културу немогуће отети”.

„На сигурном смо. Будимо поносни што неко то жели, а да не може. Поистовећивање Срба с дубровачком књижевности и историјом је никакво. Нека живе у илузији. Ми не покушавамо да присвојимо Стефана Лазаревића или Стевана Дечанског. Будите и хладни, помало и охоли”, навео је Милановић, који у Дубровнику борави поводом празника светога Влаха и Дана Града.

Подсетио је да многи Хрвати идентитетом потичу из БиХ, где се догађа оно што, како је навео, није добро нити води према добром.

„Хрватски политички народ треба нашу подршку и солидарност. Годинама смо слушали туђе прекоре, ултиматуме, жеље и поздраве, а ми смо стрпљиво и кротко радили свој посао. А сад, потпуно свесни ко смо, имамо право да цивилизовано поставимо захтеве и искажемо свој став. Онај ко на то није спреман, не користи државу како треба да је користи”, поручио је Милановић.

И изасланица хрватског премијера и министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек поново је критиковала Србију због Закона о културном наслеђу.

Она је рекла да су се Дубровник и дубровачка културна баштина недавно нашли на мети, како је навела, „српских присвајача и отимача, истих оних који су пре 30 година Дубровник засипали гранатама”.

„Влада РХ знаће да заштити хрватске интересе, као и сваки грађанин Дубровника. Дубровачка књижевност ренесансе и барока заузима посебно место у хрватској култури. Дубровачки писци су стубови хрватског канона, а идиом дубровачке књижевности био је један од крунских аргумената у језичкој стандардизацији, као и узор хрватским обновитељима и креаторима националне идеје. То знамо сви ми, а знају и присвајачи”, рекла је Обуљен Коржинек, јавља Хина, а преноси Танјуг.

 

Коментари77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
"Sto se grbo rodi (kao nacija i drzava susjeda), vrijeme ne ispravi" - Valtazar Bogisic, Srbin Dubrovcanin, velikan pravne struke. Jedan od nase vecine.
Родион
Једино што је до почетка двадесетог века везивало Дубровчане са Хрватима је католичанство. Пре него што су Дубровчане убедили да су Хрвати, ваљало је то исто урадити са Далматинцима католицима и тај процес је завршен тек у Брозовој Југославији. Намерно пишем великим словима, Дубровчани и Далматинци, јер су све до пред крај 19. века то биле и етничке одреднице. За разлику од Хрвата,везе Срба са Дубровчанима и Далматинцима су много дубље. Оне су крвне и то се самоопредељењем не може сакрити.
Dražen Kokanović
Pitajte Indijce, točnije stanovnike mjesta Gandaulim, kolonija Goa, gdje postoji crkva sv. Blaža (Vlaha) iz 15. st. o identitetu Dubrovčana. Možete konzultirati nešto i bliže enciklopedije bivše SFRJ niti jedna ne radi što svih ovih godina radi radikalna Srbija,
Raja
Jedno ne mogu da razumem, zasto se pokatoliceni Srbi ne preobrate u Pravoslavlje? Moraju li i danas ostati katolici?
Petar
Samo izuzetne licnosti, poput na pr. Mese Selimovica su u stanju da se vrate svojim korenima i napisu o tome divne recenice ("recica bez uvira"). Psihologija dokazuje da onaj drugi deo konvertita vremenom pokida sve veze, pocinje da se stidi, raspet je u samopreziru i mrznji spram hijerarhije grupacije iz koje je otisao. Zarad lakomosti i privilegija, a nekad i pukog prezivljavanja sto je katolicka crkva zestoko eksploatisala u proslosti (J Dalmacija, Z. Hercegovina). Dovoljan odgovor?
joks
Како госпон Милановић можемо отимати нешто своје?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.