Јубилеј ‒ 230 година српске сатире

Да српска хумористичка мисао има дугу традицију, говори у прилог и податак да се управо 2022. обележава 230 година од издања првог српског сатиричног дела ‒ „Мали буквар за велику децу”, чије је прво издање штампано 1792. године, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића у Бечу.

Аутор ове необичне књиге је српски књижевник Михаило Максимовић. О животу Михаила Максимовића се мало зна. Не знају се ни место ни година његовог рођења, једино се зна да је радио у Београду, Земуну и Бечу, а да је умро 1819. године у Будиму. Сасвим је јасно да је Максимовић био претеча наших каснијих знаменитих сатиричара и афористичара, осмеливши се да пре више од два века, кроз хумор и сатиру, изрекне врло оштру критику друштва тога времена.

„Мали буквар за велику децу” је књижица од 117 азбучно поређаних причица, која заправо критикује све нивое српског малограђанског друштва 18. века. Осмишљена је као речник (или тзв. АБЦ књига, односно абецедаријум), који за објашњења речи садржи сатиричне афоризме. Дело је штампано грађанском азбуком и писано народним језиком. Постоји претпоставка да се Максимовић при писању своје књиге угледао на један од многобројних буквара чувеног Јозефа Рихтера из 1782. године.

У духу просветитељства и критике свега заосталог, назадног и непросвећеног, Михаило Максимовић је својом сатиричном књигом („букваром” или „речником”) заправо утро пут српској сатири.

Како је српски књижевник и књижевни критичар Ђуро Гавела записао у својој књизи „Огледи и критике”, ова књига је „пуна оштрине, живахности, досетљивости и, за своје време, веома свежих и духовитих алузија. Кроз хумор у њој дата је критика црквених великодостојника (и малодостојника), друштвене неправде, назадности, букварске литературе, примитивне читалачке публике, ’среброљубаца’”.

„Мали буквар за велику децу”, по свему раритетна и значајна књига српске сатиричне књижевности, доживела је своје реиздање 2009. године у издању „Службеног гласника”. Књигу је приредила професорка универзитета др Мирјана Д. Стефановић, која је уједно написала и врстан поговор за књигу, тако је на најбољи могући начин приближивши модерном читаоцу.

Др Ана Стјеља