Опасуљивање у Црвеној Цркви

Црвена Црква – Мада мало село, Црвена Црква, у белоцркванској општини, није као остала места: овде је у четврту годину ушла новина "Долић", названа по оближњем јединственом потоку – понорници, а галерија ради већ пуне три године. Пре два дана, одржана је ретка манифестација, под називом "Црвеначко опасуљивање", за коју тврде да ће је и убудуће бити, сваке последње септембарске суботе.– Хтели смо нешто ново, а да, као и на многим другим такмичењима, главни актер буде – котлић, каже шеф месне канцеларије у Црвеној Цркви, Озрен Радосављевић, историчар, иначе, идејни творац овог надметања, и главни уредник "Долића", који излази четири пута годишње, и квалитетнији је од многих скупих градских новина. – Окупили смо спонзоре и позвали кулинаре. Замало да нам Кинези помрсе конце. Са "бувљака" су повукли мајице, које смо једва нашли у редовној продаји, и обукли екипе.

Један шерет, члан организационог одбора, на једној од маратонских седница, предложио је да се сутрадан, након доброг опасуљивања, одржи ново такмичење – "гашење пламена свеће на даљину". Већином гласова, кажу, овај предлог није усвојен, али је, за "утеху", мото надметања: "добар пасуљ, далеко се чује".

Чим се у суботу разданило, на простору између парохијског дома и Месне заједнице, у краткој улици Драгице Савковић, екипе су уредиле своја места и поставиле казанчиће. На сточићима свих екипа – брда исечене сланине, шунке, сувих ребара, буткица... Тачно у 10 часова, звоном клепетуше, Озрен Радосављевић је дао знак да 23 екипе могу да почну. Тек тада су такмичари из торби почели да ваде тајне зачине.

Затичемо екипу из суседне Дупљаје, под именом "Пуч", а чланови, свештеник Саша Летић, и учитељ Петар Врговић, објашњавају да су у називу њихове професије. Озренова супруга, Загорка Радосављевић, професорка у белоцркванској Гимназији, отворено навија за ову екипу, и јавно им додаје своје зачине.– Много смо се, брате, отуђили. Пријатељи се више не виђају, само се чују, па се на овај начин од тога бранимо, каже власник белоцркванског "Караш комерца", спонзор Бошко Марковић.

Драган Тихић, велепоседник из Парте, поклонио је велику приколицу багремових цепаница, и довео пет својих екипа.

Међу такмичарима затичемо и сликара Рудија Ранца, примењеног уметника, који одбачену пластичну и стаклену амбалажу претвара у корисне предмете. Такмичи се за "Радио сунце".

У близини такмичарских казана, под једном великом тучаном посудом, разбуктава се ватра. Озрен Радосављевић каже да и Месна заједница, за сваки случај, припрема пасуљ по својој рецептури, за званице и спонзоре. "Боље да претекне, него да нема и да се обрукамо."

Месни свештеник, протојереј Драган Ђорђевић, је по други пут члан Савета Месне заједнице Црвене Цркве. Хоће га народ, јер је користан. У свакој акцији, он је међу првима. На овом такмичењу, опслужује такмичаре и одржава ред.– Какав бих то свештеник био, да нисам са народом, додаје он.

Нема манифестације у овом селу, па и општини, коју материјално нису подржала браћа Станко и Брана Спасојевић, власници ресторана и пекаре "Бела лађа". Овог пута су дали и новац и пекарске производе. Придружиле су им се и фирме "Нера транс" и Месара "Слоба"...– Зар нисмо јединствени: мој компањон, Миленко Дука, власник кафића, а ја бивши полицајац, довикује нам Ивица Вукашиновић, из Беле Цркве.

Чланови екипе белоцркванског Клуба ронилаца, Драган Перашевић и Миодраг Николић, кажу да су мајстори за рибљу чорбу. Хтели су да се окушају и на "Опасуљивању".

Банатскокарловчани, Драгиша Јовановић Чича, Раде Печарић и Душан Алексић, овогодишњи победници у кувању рибље чорбе у Омољици, на "Опасуљивање" су донели чувене земљане лонце из Злакуса, код Ужица.

Касно поподне, звуци "живе музике", бурни аплаузи и духовита добацивања, пратили су проглашење победника: "Ловаца", "Панкера" и "Мандровића и пријатеља". Припали су им пехари, које је од дрвета израдила столарска радионица "Денис". Остали су примили захвалнице.

Пасуљ екипе "Бела лађа" проглашен је за најлошији. Чланови екипе су добили варјаче да вежбају, до следећег септембра.