Ко газдује београдским пијацама?

Најпознатије су нам свакако Палилулска, Каленић, Стари Меркатор, Ђерам, Бајлонијева пијаца... али да ли сте знали да у Београду послује више од стотину тржница? Најпознатије, највеће и најмодерније су, наравно, у центру града, док по ободима суграђани пазаре на много мањим, а углавном и знатно неуређенијим тржницама. Заједничко за све њих је то што, за разлику од куповине у хипермаркетима, код малих пољопривредних произвођача може увек да се рачуна на разговор, најлепшу јабуку извучену испод тезге, ценкање, или лети на парче лубенице за пробу. Ове пијаце међусобно се разликују не само по величини, разноврсности производа, уређености и локацији, већ и по власничкој структури.

Највећи део „колача” – трећина, односно 31 пијаца, припада ЈКП „Градске пијаце” које је уједно и највећи модернизатор у овом сектору, заслужан што је наш град прешао пут од „пазаришта” до модерних тржница попут затворене пијаце Палилула. Најкрупнији „играч” у овој области располаже са 165.000 квадрата пијачног простора, има око 8.000 тезги и 824 расхладне витрине. Они свакако држе монопол над највећим и централним градским пијацама, па зато и не чуди што највише и инвестирају. Јер, како је после несреће када се обрушио „Стари Меркатор” речено из овог предузећа, у 2021. години опредељено је 100.000.000 динара за трошкове одржавања свих простора које „Градске пијаце” користе, колико је планирана сума за исте намене и у 2022. години.

Али, велики број пијаца у граду има друге власнике. У овом сектору опстају чак и приватници. Осим прве приватне пијаце на Бежанијској коси, већ 17 година послује и пијаца „Мала Сава” у Блоку 70 и има 50 тезги.

– За отварање овакве пијаце била је потребна обимна документација, а што се тиче тога колико је тешко одржавати приватну тржницу, најкомпликованије је борити се са хипермаркетима који су нам највећа конкуренција. За ових 17 година опстајемо захваљујући томе што у народу и даље живи и постоји дух пијаце, однос купца и продавца је веома битан и људи и даље воле да размене коју реч са трговцима из разних крајева Србије – истиче Дарко Стевановић, власник „Мале Саве”. Услови који се овде нуде закупцима нису мењани 10 година, а закупнина кошта 300 динара. Доста се полаже и на безбедност, па тако у контроле долазе све инспекције које контролишу и „Градске пијаце”. Најредовније су, каже Стевановић, санитарна и ветеринарска инспекција која на овој тржници има своју канцеларију.

Највећим бројем градских тржница управљају локалне самоуправе. Тако на пример у Раковици „Пословни центар Раковица” управља низом малих зелених пијаца, док на Чукарици тај посао припада „Пословном центру Чукарица”.

– Управљамо двема сталним пијацама и то су „Горица” у Сремчици, коју смо изградили и отворили 1997. године, и пијаца Умка. Она је некад била део „Градских пијаца”, али је потом предата једном приватном предузећу и онда ју је, због проблема у функционисању, 2001. преузела општина. То су планске, сталне пијаце, али имамо још девет привремених локација са мањим бројем тезги које смо отворили тамо где постоји интересовање продаваца и грађана – каже Бранислав Мирков, самостални стручни сарадник за послове управљања пијацама из „Пословног центра Чукарица”.

Ове тржнице граде се тамо где нема великих снабдевача, и не преклапају се са територијом „Градских пијаца”. Да би уопште биле отворене, потребно је да се сагласи више продаваца који би ту радили, неопходно је да предложена парцела буде у јавној својини, да општина да дозволу, као и да су комшије сагласне са постављањем тржнице.

Налазе се на Чукаричкој падини, у Жаркову, на Цераку, у Железнику, Остружници... и на њима је збирно осамдесетак тезги, колико је отприлике и на две сталне пијаце – у Сремчици 62, а на Умки 22.

– У Сремчици имамо млечну халу са расхладним витринама, имамо и објекте у приватном власништву који су у оквиру пијаце, па су тамо разгранате и услужне делатности. „Горицу” смо комплетно реновирали 2016. године, а Умку 2012. Одржавамо водоводне и канализационе инсталације, платое, репарирамо и по потреби мењамо тезге... пре месец дана смо у Сремчици поставили видео-надзор... – набраја Мирков надлежности „Пословног центра Чукарица”.

Предузеће „Пијаце Ропочево” у Сопоту има 16 објеката, у Гроцкој је надлежност над овом облашћу поверена ЈП „Пијаце и зеленило Гроцка”, а у оквиру Службе за пијачну управу у Сурчину раде тржнице у центру општине, али и Јакову, Добановцима и Бољевцима. У Лазаревцу је брига о пет пијаца – зеленој, отвореном тржном центру, сточној, зеленој робној у Степојевцу и пијаци за продају половних ствари – припала Јавном предузећу за комуналну привреду „Лазаревац”, док је ЈКП „Пијаце Младеновац” надлежан за тржнице на територији своје локалне самоуправе. До 2001. године ове тржнице пословале су у оквиру „Градских пијаца”, а од тада као самостално предузеће чији је оснивач општина.

– Наша зелена робна пијаца није у идеалном стању, али се трудимо да је одржимо како због грађана тако и због наших закупаца. Објекат је стар 30 година и у њега није ништа улагано па смо сада у фази решавања имовинских односа да бисмо могли да започнемо изградњу и обнову. Надамо се брзој реконструкцији. Остали објекти, млечна хала и житно-сточна пијаца, у добром су стању. Што се тиче закупаца, како тезги тако и локала, укупно их имамо 135. Редовно спроводимо дератизацију и дезинсекцију и држимо хигијену пијаца на веома високом нивоу – каже директор овог ЈКП-а Жарко Обрадовић, додајући да предузеће газдује и паркингом за теретна возила на Коридору 10, код Малог Пожаревца.

И пијацама у Обреновцу управља општина.

– Имамо зелену пијацу која постоји дуже од 100 година. Она ће ускоро бити срушена и на њеном месту ове године биће направљена потпуно нова, затворена попут Палилулске. Објекат ће почети да се ради у априлу или мају, имаће подземну гаражу, а изнад ње ће бити 256 тезги, 45 локала, млечна хала са тезгама за сир, јаја, кокошке, рибу... – најављује Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац, и додаје да ће у међувремену, док траје изградња, закупци бити пресељени на оближњу робну пијацу која није попуњена и за те сврхе биће јој придодата једна надстрешница да би људи на њој несметано могли да раде.

„Градске пијаце” инвестирају пуном паром

Много тога се променило од како је 1824. године на Студентском тргу настала прва градска пијаца, пијаца Светог Андреје, која је требало да уведе ред на тржишту пољопривредних производа које је до тада зависило од бахатости турских војника. Примитивне тезге, коњске запреге које су преносиле намирнице и турска калдрма на којој се продавала роба отишле су у прошлост, а данас су „Градске пијаце” модерно предузеће које газдује трећином тржница у граду и непрестано их унапређује. У последњих неколико година „Градске пијаце” наткриле су 14 београдских тржница, постављена је заштита од атмосферских прилика, брисолеји, као и нове мреже за засену. Уређено је више од 2.000 квадрата пословног простора, замењено готово 80 укупне пијачне опреме и готово све пијачне тезге. Како су недавно подсетили из овог предузећа, замењено је и 300 расхладних витрина и 40 боксова, уређени су пијачни платои, модернизовани паркинг-простори...

– Предузеће је крајем 2019. године реализовало једну од највећих капиталних инвестиција, изградњу најмодерније пијаце у југоисточној Европи – пијацу Палилула. Значајна инвестиција, која је променила изглед једне од најлепших пијаца Београда, јесте уређење пијаце Земун. Завршена је прва фаза реконструкције пијаце Каленић, а пијаце Скадарлија, Видиковац, Баново брдо, Железник, Смедеревски ђерам, Звездара и Бањица су ревитализоване и сређене – саопштили су из „Градских пијаца” после несреће у „Старом Меркатору”.