Српска берза прати светске трендове

Већа варирања на српском тржишту капитала, без обзира на присутну већу рискантност улагања, пружају знатно већу могућност зарада од оних на развијеним тржиштима. То може бити велики изазов инвеститорима који немају аверзију према ризику јер би, појачавши присуство на српском тржишту капитала, могли бити обилато награђени натпросечним приносима, сматра директор КБК брокера др Томислав Брзаковић, један од наших најпознатијих берзанских експерата и аутор књиге „Тржиште капитала – теорија и пракса”.

У трагању за истином да ли су дешавања на српском тржишту капитала независна од кретања на страним тржиштима, одговор је најлакше пронаћи ако се упореде акцијски индекси на тим берзама, који указују на тренд ценовних кретања, тренутно, али и историјски посматрано.

Српско тржиште акција је од јула 2006. године до маја 2007. порасло 214 процената (Belex 15 је са 1.043 скочио на 3.283 поена).

– Након тога уследила је јача једно и по месечна корекција наниже, када је индекс изгубио више од 16 одсто вредности. Тржиште се некако и држало до октобра 2007, када следи силазна путања која траје до средине априла ове године. Тада је вредност индекса износила нешто изнад 1.500 поена, мање од половине вредности из маја 2007. године. Истовремено долази и до наглог пада обима трговања – подсећа наш саговорник.

Оптимизам инвеститора је кулминирао првог дана после парламентарних избора, када је индекс у дану порастао више од 12 процената, али је, нажалост, спласнуо растом неизвесности око формирања нове владе.

Међутим, може се запазити да с растом извесности да ће такозвани проевропски демократски блок формирати владу, Берза бележи десетодневни континуирани пад.

Ипак, на опште изненађење, дан након формирања владе индекс је забележио највиши дневни пад у последња два месеца. Да ли то у Србији и даље не влада елементарна логика, или је посреди нешто друго?

За разлику од Србије где је већина, чини се, спремна да политичке разлоге прогласи пресудним за кретање цена акција, у свету су то, пре свега, економски разлози. Тако је најновија финансијска криза, иницирана кризом на америчком тржишту хипотекарних кредита, снажно погодила и европски финансијски сектор.

– Поређењем индекса DJIA, који обухвата цене 30 понајбољих компанија којима се тргује на Њујоршкој берзи и индекса Belex 15, који обухвата 15 најликвиднијих српских компанија, може се констатовати да укупна тржишна капитализација (број емитованих акција помножена с ценом) компанија из састава америчког индекса износи 2.250 милијарди евра, док капитализација 15 српских фирми износи нешто мање од 239 милијарди динара, или око три милијарде евра, односно 750 пута је мања – наводи Брзаковић.

Апстрахујући разлике (начин израчунавања, обухват броја хартија) између индекса, види се да је од октобра 2005. године од кад се израчунава Belex 15, корелација између ова два индекса врло мала и износи само 3,94 одсто.

Другим речима, само у 3,94 процента случајева цене су се кретале у истом смеру.

Примера ради, корелација у истом периоду између DJIA индекса и много свеобухватнијег индекса S&P 500, који обухвата 500 репрезентативних хартија из читавог света којима се тргује на различитим тржиштима, износи високих 97,44 процента.

Наведено може служити као доказ високе ефикасности америчког тржишта, јер одступање у промени цена између 30 и 500 сегментираних акција износи само 2,54 одсто. С друге стране, варирање у цени акција, мерено стандардном девијацијом, у случају Belex 15 је износило 1,46 одсто и знатно је веће од стандардне девијације индекса DJIA (0,88 процената) и S&P 500 (0,94 одсто).

Упркос наведеном, ако се погледају графикони кретања вредности сва три индекса, могу се запазити извесне подударности у трендовима, указује др Брзаковић.

Растући тренд тржишта у јулу 2006. године бележе истовремено сва три индекса, с тим да је до почетка маја 2007. раст Belex 15 износио изнад 200 одсто, док је раст DJIA износио 24 процента, а S&P 500 око 22 одсто.

Благо колебање српског индекса Belex 15 из фебруара (обележена кружићима на графикону) почело је десетак дана пре снажније изражене корекције америчких индекса, након чега су ти индекси наставили раст до средине јула, да би потом кренули у супротном смеру.

Пад српског индекса је почео средином априла и почетком маја и изазван је, пре свега, политичким разлозима, да би израженији суноврат почео половином маја. У периоду од 15. маја до 12. октобра Belex 15 је пао за 12 одсто, док су индекси DJIA и S&P 500 порасли седам процената, односно 2,5 одсто.

Силазни тренд сва три индекса започиње истовремено – средином октобра 2007. и траје до половине марта ове године, с тим да је Belex 15 изгубио 38 процената своје вредности, док су амерички индекси двоструко мање пали. Од средине маја до прве недеље јула 2008. године сва три индекса бележе константан пад од око 13 процената.

Из наведеног се може закључити да и поред ниског степена корелације у кретању цена репрезентативног српског и америчких индекса, ипак, има делимичног подударања у тренду, с тим што су флуктуације на српском тржишту знатно веће.

Да се, којим случајем, бележи негативна корелација, то би представљало потенцијалну предност српског тржишта у тренуцима пада цена у свету, али би супротно у периодима раста представљало инфериорност, сматра др Томислав Брзаковић.

Весна Арсенић

--------------------------------------------------------

Богатство увећано 200 пута

Вредност индекса Dow Jones Industrial Avеrage (DJIA) од јула 1932. године, када су цене забележиле минимум и износиле само око 20 одсто вредности с почетка кризе из 1929. до јула 2007. године, када је остварен рекорд, порасла је малтене 200 пута.

То значи да би потомци инвеститора који је уложио у акције 1932. године наследили номинално 200 пута увећано богатство.

С друге стране, један од најпознатијих светских индекса S&P 500, у који су укључене акције 500 најбољих светских компанија, у периоду од када се израчунава, од педесетих година прошлог века, повећан је више од 90 пута.