РВ и ПВО тражи пилоте

Вест да је Министарство одбране расписало конкурс за официре авијације и подофицире ПВО изазвала је велико интересовање наше шире јавности, с оправданим разлогом.

Високо ценим, поздрављам и подржавам сваку нову идеју, покушај, труд и резултат свих актера, почев од службеника у канцеларијама, преко механичара на стајанци, пилота у кабини авиона, па до министра одбране, с циљем да наш РВ и ПВО опстане и постане стабилан и снажан гарант надзора, контроле и чувања великог богатства званог ваздушни простор изнад Републике Србије.

Дугогодишњи савети, сугестије и упозорења ваздухопловних удружења и добронамерних људи да ће доћи дан када ћемо имати довољан број ваздухоплова, али нећемо имати потребан број оспособљених пилота који ће безбедно, правилно и сигурно користити скупоцене апарате у свим метеоролошким условима, дању и ноћу, очито нису уродили плодом. У прилог овоме непобитно говори чињеница да је идеја за попуну бројног стања летачког кадра младим људима након завршених академских студија у цивилству потекла од људи из струке, од команданата и руководилаца летачком обуком у јединицама РВ и ПВО. Ти људи на својим плећима носе највећи терет дневне динамике и најбоље знају и осећају шта значи евидентни дефицит оспособљених пилота.

На бази искустава страних армија и нашег богатог историјског наслеђа на плану припреме, селекције, школовања, обучавања и методског вођења летачког кадра, одавно смо дефинисали и формулисали два програма: ПРОМОС – центар за промотивно, мотивационо и селективно летење и ССП – статус, стандард и перспектива војних пилота.

У најкраћим цртама, реализација програма ПРОМОС сигурно обезбеђује потребан број мотивисаних, квалитетних и способних војних пилота за дужи низ година. Срж програма захтева стручан, систематски и упоран рад с младим људима од 14 до 18 година живота у аеро-клубовима, где се добијају неопходна теоријска ваздухопловна знања и стичу квалитетна и практична летачка искуства на једрилицама и моторним авионима.

Програм ССП – статус, стандард и перспектива војних пилота – јесте суштина и најважнији фактор у нечему што се зове реална, практична, савремена, зрела и позитивна мотивација младих људи за овакав сложен, одговоран и веома ризичан животни позив. Готово невероватно и поразно звучи чињеница да и данас имамо искусне и квалитетне пилоте авиона типа „Миг-29” у чину капетана, који се боре за основну егзистенцију и с породицама живе као подстанари.

Оног дана када стручне службе, логистика и људи који одлуке доносе, уз велики труд и много знања, јасно дефинишу и практично регулишу статус, стандард и перспективу војних пилота, млади, здрави, способни и храбри људи ове земље врло радо ће конкурисати и учинити све што је потребно како би постали прави зналци и врхунски професионалци једног ретког и специфичног позива. У супротном, ова добра идеја и реална визија Министарства одбране остаће само још један неуспели покушај да се обезбеди потребан број војних пилота за наредних неколико деценија.

Без обзира на изгубљено драгоцено време, још има реалних шанси и простора да се дође до ситуације када ће пилоти „тражити” РВ и ПВО, а не обратно, као што у наслову стоји.

Бориша Мандић,

пилот инструктор, Београд