Милош и Обилић чувају Србију и Слободу

Красе је две дуге плетенице и кестењасте бистре очи. Весела је, радознала и пуна мудролија, као и њени вршњаци који нису „ни велики ни мали”. А она је на путу да постане велика. Својим именом то већ и јесте – зове се Србија. Она има четрнаест година. Одличан је ђак седмог разреда Основне школе „Васа Чарапић”.

Србија Симоновић, са родитељима Аном и Владицом, сестром Слободом (9) и браћом Милошем (7) и Обилићем (4) живи на Авали. У шали, породица каже: „Идеја је да Милош и Обилић чувају Србију и Слободу.”

Имајући на уму да је Србија државна првакиња у кик-боксу, поред ње се сви осећају сигурно. А она, она широким осмехом потврђује да има безбрижно детињство.

Породични дом личи на оазу, окружен је шумом и пољаном.

– То су нам најлепши простори за игру. Зачас осмислимо забаву јер у природи је то лако. Спортске активности су нам на првом месту. С нама уживају и одрасли јер никоме овде није досадно – тврди Србија.

Заиста, лако је уверити се да је њихова доколица као еколошка сликовница. Далеко су од градске вреве, али су на извору веселе граје која, уверавају отац и мајка, јењава само док се спава.

– У домаћинству свако има задужења од јутра до одласка на починак. Гледање телевизијског програма и игрице на „мрежи” нису наша пракса јер поред живог разговора за тако нешто немамо времена. Окупљамо се за трпезом, уз молитву, и увек постављамо бар један тањир више, због тога што никада нисмо сами. Капија је широм отворена за добронамерне госте – објашњава мама Ана, а деца шаљиво додају да је то чуо и шумски јеж па им се однедавно придружио и постао љубимац, као и мачак Муња.

– Имамо и три пса, два коња, патуљасте козе – набраја Србија и каже да јој је јахање омиљено, мада радо вози ролере и скејт. Свака ова активност спортисткињи добро дође да јача кондицију, баш као и тимска рекреација која развија такмичарски дух.

Србија се опробала у стрељаштву и многим спортовима јер вежба од четврте године.

Кик-бокс највише прија њеном темпераменту, што показују и резултати – апсолутни је шампион, без конкуренције, у неколико дисциплина ове борилачке вештине. Тренира у клубу „Петрос” на Бановом брду. Намерава да упише Спортску гимназију.

– Жеља ми је да једног дана прославим своје име на највећим светским такмичењима. Додатну мотивацију да станем на победнички трон имам и због тога што сам једина имењакиња наше државе коју, као и моја породица, бескрајно волим – достојанствено поручује Србија, на коју већ сада можемо бити поносни јер и она поносно носи своје име.