Питања и одговори у случају „Битићи”

Свако мало амерички естаблишмент је слао (а слаће и даље) „помоћника помоћника” који намећу питање убиства браће Битићи, у оквиру синхронизованих притисака, у форми специјалног (хибридног) рата, на Србију и њено актуелно руководство. Континуирано, императивно, резолутно (с подразумеваним санкцијама) постављају исто питање, захтевајући идентификацију извршилаца, организатора и налогодаваца овог убиства, као и њихово хапшење и процесуирање.

Поред тога, поводом двадесет две године од када су ова тројица америчких држављана пореклом са Косова и Метохије нестали док су били у притвору, а њихови лешеви су откривени касније, амбасада САД је издала саопштење у којем тражи правду за браћу Битићи и њихове породице, као и одговорност за извршиоце и оне које су прикрили њихово убиство. То је, према ставу амбасаде САД, један од приоритета у односима САД и Србије.

„Не можемо и нећемо заборавити овај злочин”, наводи амбасада.

Србија мора већ једном, после много времена, да буде спремна на ове и овакве нападе, и да, на крајње културан, пажљив и дипломатски прихватљив начин, одговори постављањем питања логистике њиховог доласка у Србију. Реч је о постављању великог броја озбиљних питања, и још више потпитања, као што су: Ко их је послао, с којим намерама, којим авионом су послати, којом класом су путовали, која авио-компанија их је превозила, ко је чекирао њихове карте, ко је финансирао њихов долазак, ко их је дочекао у Србији, где су обучавани и у којем центру?

Подразумева се још много питања и неограничен број потпитања. Србија ове одговоре мора да тражи од сваке америчке администрације.

То је требало урадити пре много година, али није било мудрих Срба који би поставили та питања чим су Американци први пут покренули ову тему. Намеће се питање: Зашто српска влада, Министарство спољних послова или неко од досадашњих премијера, министара МИП, или председника Републике Србије то до сада није урадио? Има ли данас мудрих Срба довољно и дипломатски храбрих и способних да формулишу и поставе ова питања?

Мора се подвући да приликом постављања ових и других питања дипломатска култура мора да дође до пуног изражаја и то тако да се постави питање одговорности за њихово слање у земљу с којом САД имају „пријатељске” односе. Утолико пре што је тада од стране америчке администрације тзв. ослободилачка војска Косова третирана као терористичка организација. Ни данас није касно, из више разлога, а нарочито зато што ће неки „помоћник помоћника” поново да постави ово питање на дрзак и арогантан начин. Или ће то опет питати америчка амбасада.

У Србији имамо квалитетне професионалце који знају како се то ради. До сада нису ангажовани.

Нисам сигуран да ће бити мудрих људи међу политичарима који ће то питање да поставе, и то у блиској будућности, јер време истиче, а „специјални”, „хибридни” и ко зна који све ратови све се јаче обрушавају на Србију.

Милан Јовановић,
политиколог, Параћин