На Западу ништа ново

Овај наслов изванредног Ремарковог романа има вишеструко значење, а актуелно је кад је реч о недавним збивањима у спорту. Да је спорт одвојен од политике, то су приче за малу децу. Познати кошаркаш Дуци Симоновић написао је неколико књига о разним дешавањима у спорту, али шира јавност није довољно озбиљно узела сазнања изнета у тим књигама. Познато је бојкотовање светских игара из политичких разлога, затим разна подметања, као и озбиљнији ексцеси.

На Светском првенству у фудбалу 1954. године Мађарска је у финалу изгубила од Западне Немачке, мада ју је у својој групи победила резултатом 7:3. Победила је и Бразил и Уругвај са по 4:2. О стварним разлозима пораза Мађарске од Западне Немачке у финалу Мађари ни данас не говоре. Тадашњи тим Мађарске је најбоља репрезентација свих времена. Победио је за 2–3 године све врхунске репрезентације, понизивши енглеске фудбалере победама од 7:1 у Будимпешти и 6:3 у Лондону.

О психолошким притисцима на Спаског (столица...) и Карпова (прекид...), када су поражени и изгубили титулу првака света у шаху, мало се писало.

Југословенска ватерполо репрезентација избачена је са Светског првенства у Јужној Америци због допинга, иако је професор Милан Мушкатировић Гале доказивао неправилности анализе, а то му је као професору и струка.

Наш Милорад Чавић изгубио је прво место јер је циљ требао да удари боксом, а не шаком.

У центру демократске Европе Моника Селеш је добила нож у леђа док је седела на клупи пред пуним стадионом.

Новак Ђоковић је добро прошао, није добио нож у леђа, али сматрам да би требало да појача своје обезбеђење. А од Аустралије би требало да тражи одштету по више основа.

Куповина спортиста, промене држављанства, спрега новца и политике – све су то одлике савременог света. Развојем цивилизације развијају се и њени не само позитивни, него и негативни ефекти.

Бранислав Николић,
Нови Београд