Заборављена варош Љубија

Приједор – Само дванаест километара од Приједора налази се Љубија, место које је пре последњег рата на просторима БиХ било познато по руднику железне руде. Зато су је све донедавно звали мали градић Пејтон. Имала је статус општине и што је најбитније, добре услове да, захваљујући управо рударењу које на овим просторима датира готово девет деценија, достигне највећи замах. Данас, нажалост, осим пожутелих црно-белих фотографија из тог доба, нема ничега што би могло подсетити на ова сретна времена.

– Некада је то био градић за пример, а данас само туга и јад – са уздахом причу о Љубији започиње шездесетдвогодишњи житељ Љубије Душан Мијатовић. Вели да је немогуће речима описати шта је то Љубија била некада и како се у њој живело. Каже да је то био рударски градић који је имао све друштвене структуре, културни и спортски центар, обданиште, стамбене зграде изграђене захваљујући доласку великог броја радника у Рудник. У Љубији су постојали и разни спортски клубови, културно-уметничко те ватрогасно друштво и шта све не. Са сетом показује место у некадашњем великом парку, у центру Љубије, где је наступала блех музика, која је постојала још од давне 1923. године.

– Зар да Први мај или неки други важан празник у ондашњој Југославији прође без масовног окупљања омладине, радника и наступа чланова нашег оркестра. То се није могло десити – потврђује то и фотографијама Мијатовић, који је цео радни век „поклонио” Руднику. Не заборавља ни чињеницу да је долазак сваког значајног и школованог кадра из далеке Русије, Пољске, Чешке, па и Аустрије у Љубију био посебно обележен садњом дрвета из земље из које су стигли.

– Наш парк у коме су до данас израсле разне врсте дрвећа опомиње да су овуда „протутњали” разни народи, а са њима и њихово најпознатије дрво, култура и обичаји – појашњава Душан и напомиње да је пре 56 година Љубија, захваљујући економском развоју, имала први базен на овим просторима. Све је било, како истичу становници Љубије, у служби обичног народа. Базен је одавно пресушио и чека боље дане као и машине на некадашњем копу коју су радиле пуном паром, а данас су зарђале и зарасле у коров.

Старији мештани причају и да је Љубија била главно место окупљања омладине из овог, али и суседних градова. Имали су разлога за то, јер су организоване бројне игранке али и концерти на којима су наступала најпознатија имена тадашње Југославије. Међу њима су били „Црвени корали”, Мишо Ковач, Есма Реџепова… Угостили су у то доба веома популарне Мију и Чкаљу, Љубишу Самарџића...

Осим оронулих старих зграда, данас у Љубији ништа не подсећа на та времена. Од некадашњих 12.000, у овом месту живи тек хиљаду и по људи, углавном избеглица, оних који немају где да се врате, али и бескућника који уточиште још налазе у некадашњој „момачкој згради”.

– Све бих дао да се врате сретни дани. Овај Рудник има своје богатство које би требало искористити, али је, отварањем Омарске, нажалост остало у другом плану – казује на крају Душан наводећи да се нада да ће неки нови људи показати интересовање за неоткривено благо Љубије чије би ископавање удахнуло нови живот варошици на коју су већ одавно многи заборавили.