Милион километара заједно на друму

Ужице – Нудили су ми људи за овај „мерцедес“ нови „голф“, нису жалили пара, стотину купаца је овде у Севојно долазило, многи су ме из истог разлога и на путу заустављали. Мој одговор увек је био – не продајем. Саживео сам се с њим, ко зна да ли бих други овако поуздан ауто могао да купим.

Овим речима, док седимо у башти дивно уређене куће у Севојну где је паркиран плави „мерцедес“ о коме је реч, објашњава своју љубав према том старом аутомобилу његов власник Сретен Василијевић, професионални возач у пензији. До детаља, натенане прича о возилу које је 47 година напунило, док му се супруга Воја прикључује:

– „Мерцедес“ нам је, такорећи, као члан породице. Док га Срето вози, нека вози, а кад престане, видећемо, ма нека стоји овај ауто у дворишту.

Несвакидашња блискост човека и машине отпочела је још 1972. године. Тада је Сретен ово возило купио у Београду. Био је тај „мерцедес“ од 1961, кад је као нови купљен, најпре власништво Генералштаба ЈНА, па је, приликом обнављања возног парка, продат на лицитацији једном Београђанину 1971. године. Намерио Сретен да набави један „мерцедес“ (видео сличан код једног колеге у ужичкој „Ракети“, где је, иначе, радио као возач камиона и аутобуса), па пожелео овај београдски. Продао свог „фићу“, додао пара и купио га за тадашња 1,2 милиона, колико је отприлике коштао и нови „тристаћ“. Кад је довезен у Севојно, „мерцедес“ је већ био прешао око 120.000 километара.

– Био је у одличном стању. Тада је и нафта била јефтина, па се много возило. Путовали смо по иностранству, у Трст, на бувљак, у Грчку, на море,редовно викендом код деце у Подгорицу, где су студирала. Ма, свуда. Бавим се столаријом, па доста путујем. Ниједном није заказао – присећа се власник, па нам представља и техничке карактеристике: дизел-мотор од 1.900 кубика, 55 коњских снага, пет седишта, мењач крај волана, потрошња од седам-осам литара нафте на 100 километара.

Тако су, из године у годину, Сретен и „мерцедес“ газили нове километре... Пре неку годину – прегазили и цео милион. Сада, пошто на километар-сату нема места за нову јединицу, ту стоји бројка 07156. Власник каже да број шест представља десетице и да је укупна пређена километража 1.071.560 километара.

– Углавном сам улагао само у одржавање: уље, гуме, гуртне за кочнице, ламелу. Од већих послова имао сам две заштите лима и фарбање 1979. и 2000. године, а 1986. сам радио „генералку“ мотора. Претходно, прокувао ми је на путу, па оштетио карике. После тога ништа значајније, мотор и сада ради као сат – казује Сретен Василијевић.

Власник овог „олдтајмера“, који и сада често вози на свој родни Каблар, у Сокобању и другде, био је истакнути возач камиона и аутобуса у „Ракети“ у Ужицу. Положио је тачно пре пола века, па деценијама професионално возио, око милион километара за воланом тих возила превалио.

Награђиван је средином седамдесетих на такмичењима, био првак бивше СФРЈ на надметању возача и аутомеханичара у Скопљу. Већ је 22 године у пензији. Свог љубимца „мерцедес“, у коме је сам безмало милион километара превалио, махом лично одржава,мази и пази. Један другом су бескрајно верни...