Камере у цркви само уз благослов

Снимање и фотографисање у црквама и манастирима Српске православне цркве без благослова и дозволе надлежног свештеника и епископа није дозвољено. У Београдској надбискупији и Исламској заједници Србије кажу да је снимање у католичким црквама и џамијама слободно, али само уз претходну најаву телевизијских екипа.

Устаљена пракса да за велике верске празнике – Божић, Васкрс и Бајрам – телевизија директно преноси богослужења не значи да су камере у богомољама увек добродошле. Недавна одлука епископа жичког Хризостома да Дечјој телевизији из Крагујевца, после снимања и јавног емитовања туче у цркви Свете тројице у Душковцима код Пожеге, писмено забрани снимање по црквама ове епархије наишла је на критику јавности. Уз овај допис архијерејски намесници Жичке епархије добили су и други интерни акт којим су обавештени да нико не сме да снима и фотографише унутар храма, осим изузетно за време крштења и венчања.

„Забрана у Жичкој епархији, коју је епископ Хризостом издао архијерејским намесницима, црквеним општинама и управама манастира, само је део већ устаљених правила која су обавезна за све посетиоце храмова, без обзира на верска и друга уверења”, објашњава протојереј-ставрофор Миодраг Поповић.

Уредник патријаршијског листа „Православље” каже да у свакој кући постоји ред, па нема разлога да буде другачије ни у Божјој кући где поштовање намене храма налаже да се за све што није молитва или учешће у литургији затражи дозвола.

Иако су богомоље јавни простори отворени не само за вернике, већ и за остале грађане и туристе, цркве и верске заједнице по закону уживају аутономију која им омогућује „право да самостално уређују и спроводе свој поредак и организацију и да самостално обављају своје унутрашње и јавне послове”. То уједно подразумева и постојање интерних прописа који дефинишу у којим случајевима телевизијске камере могу да снимају богослужења.

Случај из Жичке епархије, када је 17. јуна дошло до инцидента и прекида свете архијерејске литургије, јер су верници негодовали због начина богослужења мимо одлуке Светог архијерејског сабора, довео је до тога да надлежни епископ донесе забрану која се већ подразумева у устаљеном кодексу понашања у цркви.

Најригорозније прописе има Света Гора где је туристима и поклоницима забрањено да уносе видео-камере. Грчка полиција проверава сваког ко хоће да ступи на тле ове монашке републике да ли у пртљагу без посебне дозволе носи камеру. Фотографисање монаха и манастира без благослова такође спада у кућни ред Свете Горе. Када је 2005. године тадашњи премијер Војислав Коштуница ишао у посету Хиландару, телевизијске екипе из Србије су задржане у Уранополису, јер нису на време прибавиле одговарајуће дозволе.

Свети синод СПЦ је, како се сазнаје, још у време блаженопочившег патријарха Германа донео одлуку којом се телевизијским камерама допушта снимање унутрашњости храма, обреда, часних сасуда, фресака и икона само по добијеној сагласности надлежног епископа.

Тако је епископ Филарет строго забранио фотографисање и снимање фреске „Бели анђео” у манастиру Милешеви, а у Острогу ни у ком случају није могуће снимање моштију светог Василија Острошког. „Црква се на тај начин штити од разних злоупотреба. Људи сликају „Белог анђела” па га после неовлашћено штампају, на пример, на салветама које се бацају, чиме се скрнави светиња”, објашњава један богослов Српске цркве .

У Београду за медије најатрактивнија локација је Храм Светог Саве и истоимена црква на Врачару која је пуна вредних икона. Али, како објашњава отац Миодраг Поповић, у Митрополији београдско-карловачкој, нико у црквама не може да снима без одобрења патријарха Павла. „У цркву Светог Саве долазе екипе многих телевизија, ми их не одбијамо, већ их шаљемо у Патријаршију по одобрење. Ако сценарио емисије или телевизијског прилога није у негативном контексту по цркву могуће је добити сагласност да се снима унутар цркве”, каже отац Миодраг.

(/slika2)Што се тиче снимања црквених венчања или крштења видео-камерама, цркве углавном не праве проблем, јер су то приватни моменти појединаца, али, како кажу у СПЦ, пожељно је да о томе обавесте старешину храма.

Из Београдске надбискупије поручују да углавном нема ограничења за медије да ТВ камерама забележе мису или сниме унутрашњост храма. „Можда смо ми мање рестриктивни од СПЦ, али, да би се избегле злоупотребе, телевизијске екипе би требало унапред да се најаве где желе и шта хоће да снимају у нашим црквама”, кажу у медија центру Надбискупије београдске.

И у Исламској заједници Србије истичу да су џамије отворене за све, али да је основни ред да се телевизије најаве када хоће да снимају. „Саборна молитва петком је отворена за све и њој могу да присуствују и грађани који нису муслимани, али, пошто је то приватна ствар сваког верника и можда некоме камере сметају, неопходно је да се телевизијске екипе најаве унапред. Важно је да се не нарушава сам чин молитве. Што се тиче фотографисања, у Бајракли џамију свакодневно долазе туристи који хоће да се сликају унутрашњост и ми им то дозвољавамо”, каже Елдин Ашћерић, секретар Ријасета ИЗС.