Стефану Арсенијевићу „Политикина” награда

За изванредну глумачку изведбу, визуелну атмосферу филмских слика високог европског стандарда и за редитељско умеће којим је једна од важних тема нашег континента спојена с минијатурном љубавном причом која је попримила епске размере, жири за доделу „Политикине” награде „Милутин Чолић” на 50. Фесту – који је радио у саставу: Милош Аврамовић (редитељ и продуцент), Милош Ћеранић (редитељ) и потписница ових редова (критичар и оснивач награде) – једногласно је одлучио да она припадне редитељу Стефану Арсенијевићу за филм „Страхиња Бановић”.

Петоструко награђен на 55. Фестивалу у Карловим Варима и с међународном турнејом која је укључивала, између осталих, и приказивања у Кини, Индији, Египту и готово свим европским земљама, Арсенијевићев филм се на београдском фестивалу нашао у Главном програму, али ван конкуренције за награду „Београдски победник”. Као продукцијски већински српски филм, био је у конкуренцији за награду „Милутин Чолић”, која вреднује домете домаће кинематографије, и победио је. Стефан Арсенијевић је тако постао њен седми добитник.

„Страхињом Бановићем” је и био отворен 50. Фест, а због великог интересовања публике биле су уведене и додатне пројекције. Не чуди јер је Арсенијевић показао како би могла да изгледа екранизација српске епске поезије у 21. веку. Његова новомиленијумска филмска верзија епске песме „Бановић Страхиња” на неочекиван начин се чврсто повезала с једном од горућих европских тема – незаустављивим таласима миграната из Африке и са Блиског истока, који до ЕУ стижу и преко Србије. Ставивши у темељ своје приче мелодраму – двоје се воле: црнопути афрички мигранти Самита звани Страхиња и Абабуо звана Анђа, а трећи им смета: сиријски дисидент Али – Арсенијевић ствара ванвременски хуман и топлином испуњен филм који с лакоћом осваја срца гледалаца.

Аутор уз себе има аутентичну и убедљиву глумачку екипу предвођену Ибрахимом Комом као Страхињом, Ненси Менсах Офеји као Абабуо и Максимом Калилом као Алијем, добро вођене статисте изабране међу правим избеглицама у азилима у Крњачи и широм Србије, затим Небојшу Дугалића, Славишу Чуровића, Страхињу Блажића, а најчвршћи ослонац у инвентивно креативном и поузданом директору фотографије Јелени Станковић (иначе је и Арсенијевићева супруга). Уз све њих та идеја о споју српског епа и европске мигрантске кризе добила је свој пун и прави смисао.

Жири Главног такмичарског програма, предвођен глумцем и продуцентом Милошем Биковићем, одлучио је да „Београдски победник” за најбољи филм припадне „Нитраму” новозеландског редитеља Џастина Курцела, који је светску премијеру имао на 74. Канском фестивалу и на којем је (америчком) глумцу Кејлебу Ландрију Џонсу припала „Палма” за најбољег глумца, баш као и сада на 50. Фесту.

Жири је Курцелов филм наградио јер се „бави суштинским и важним изазовима недостатка комуникације међу људима и разорним недостатком љубави, стварањем јединственог света са изузетним ликовима и оригиналним и аутентичним визуелним језиком”. Жири је тако окарактерисао вредности филмске приче о усамљеном и бесном младићу Нитраму, засноване на масакру у Порт Артуру 1996. године, једном од најгорих злочина у историји Аустралије, у којем је масовни убица 35 људи убио, а 23 ранио.

Награду за најбољу режију освојила је млада македонска ауторка Дина Дума за филм „Сестре”, који је имао успешну премијеру на 55. Фестивалу у Карловим Варима. У образложењу награде каже се: „Уз вештину вођења и усмеравања младих глумаца и фантастично приповедање кроз објектив, филм је успео да исприча причу о веома важној друштвеној теми нашег времена (вршњачко насиље, прим. аут.) и покрене дијалог.” За најбољи сценарио награђен је израелски аутор Иван Атал, који је школован и живи у Француској, и то за причу свог филма „Оптужба” (силовање као тема), због којег је Фестову награду као главна глумица освојила и Сузана Жуане. Најбољи дебитантски филм је „Зборница” хрватске редитељке Соње Тарокић, док је посебно признање припало руском редитељу Алексеју Герману млађем за филм „Кућни притвор”.

Жири паралелног Фестовог такмичарског програма „Фест фокус” за најбољи филм је прогласио и наградио француски „Свет после нас” Луда Бен Салах-Казана, а посебно је похвалио српски филм „Хероји” Горана Николића. Награда „Небојша Ђукелић” у домаћој селекцији припала је Душану Милићу за филм „Мрак”.

Овогодишњи 50. Фест синоћ је завршен церемонијом доделе награда, пројекцијом филма „Чекајући Хандкеа” Горана Радовановића, концертом Симфонијског оркестра РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића и дефилеом Дина Девлина, Милоша Биковића, Тамаре Драгичевић, Катарине Радивојевић, Тонија Гојановића на црвеном тепиху у „Комбанк арени”.