Егзотичан зачин као собна биљка

Већина људи познаје кардамом само као егзотични зачин за колаче и пецива. Тек однедавно се узгаја и као собна биљка јер бујно, без реда раштркано лишће, изгледа веома декоративно. Кардамом су познавали и стари Римљани. Арапи су трговали том скупоценом мирођијом,која потиче из влажних брдских шума индијске покрајине Малабар и са острва Цејлон. Ова трајница налик трсци, на дугим усправним петељкама носи копљасте листове дужине 30 до 60 цм. Црвенкасти или жућкасти цветови, од којих се касније развија плод тоболац, стоје готово на водоравно раширеним метлицама. Након опрашивања настају плодови величине лешника, који се цене као зачин и лековито средство. Док у тропским подручјима кардамом израсте и до импозантне висине од три метра, у собним условима углавном достигне једва нешто више од пола метра. Цветање је могуће дочекати у светлом, потпуно загрејаном стакленику. Међутим, и без цветова ова биљка из породице ђумбира је врло леп украс. Код повољних услова из коренових ризома непрекидно избијају нови листови па биљка постаје све бујнија. Примерци који временом постану пребујни лако се могу поделити.

Земља увек мора бити помало влажна али не превише мокра. Сувише влаге врло брзо оштећује меснати корен (ризом). За ову тропску биљку влажност ваздуха је веома важна па је чешће прскајте а повремено листове оперите влажном крпом. За заливање користите само меку воду (кишницу). Кардамом расте веома бујно, посебно на топлом месту, због тога га од априла до септембра чешће прихрањујте течним гнојивима. Зими прихрањивање прилагодите условима, а код евентуално нижих собних температура, смањите и заливање.

Уколико биљка стоји на светлом месту зими би идеална температура била између 16 и 20 степени Целзијуса. Избегавајте директно излагање жарком подневном сунцу, посебно лети.

Кардамом воли иловачу. Код пресађивања узмите за један број већу нову посуду, како би ризом имао довољно простора за раст. Пребујне биљке се могу поделити.

Кардамом(Elettaria cardamomum) јесте један од најстаријих и најскупљихзачина у свету. Порекло води из шума планинског ланца у јужној Индији, где још увекрасту дивље врсте кардамома. Данас се гаји и у СриЛанки, Гватемали, Индокини и Танзанији. СтариЕгипћани жвакали су семе кардамома да би чистилизубе, док су га Грци и Римљани користили као парфем. У арапској култури,где се користи за ароматизацију кафе, обичај је дасе пре послуживања кафе са кардамомом, гостимапрво покажу семена која ће бити додата у кафу.

Вредност семена одређује пуноћа и тежина плодова, као и зрелост и чврстина семена. Плодови сеприкупљају пре него што сасвим сазру, јер је семеиз полуотворених плодова мање ароматично и, као такво, има мању вредност. Семе има јаки пријатанмирис, опор, ароматичанукус. Семе је око пола сантиметра дуго, угласто, наборано,изнутра је беле боје. Треба их самлети непосреднопре употребе, јер стајањем прах губи ароматичнасвојства.

Семе кардамома губи врло брзо своју аромупосле млевења у прах. Чак и када није самлевено,стајањем губи око четрдесет одсто етарског уља годишње. Због тога се продају целе чауре кардамома, које се сламају непосредно пре употребе. Садржајетарског уља у семену зависи искључиво од условаскладиштења и може бити највише осам одсто.