Стварање новог света

Како спасти човечанство, како спасти ову планету од „болесних људи, лажно образованих, сујеверних, злих, озлојеђених, самовољних, осветољубивих, крвожедних (Клеопатра је волела да забада чиоде у дојке својих робиња), самовољних... самољубивих политичара” („Све о политичарима...”, Меша Селимовић „Тврђава”)?

Да ли је могуће да човек на овој планети није довољно образован да сагледа да је једини начин опстанка човечанства договор о заједничком приступу одржању планете, а не подвајање света на исток и запад, север и југ?

Шта ако је човек само проба да ли то створење може да се одржи на овој планети?

„Национална мржња је најжешћа на најнижим ступњевима културе”, записао је Гете.

Политика није по вољи човека, јер ништа паметније нису измислили од „демократије”, а она је диктатура већине над мањином. А да би се и до ње стигло, треба „образовати народ како би пратио те демократске процесе”. Бжежински каже: „У тренутку напада на Ирак амерички средњошколци нису знали да на мапи покажу где се Ирак налази.” Не знају ни да је Ростов у Русији, па кажу: „Руси никад неће заузети Ростов.” Заиста да се нормалан човек запита зашто се људи не образују ако хоће да прате демократске процесе, за шта је још и Сократ рекао да је то услов и задатак водећих политичких структура.

Можда и због тога што не знају да је Хегел рекао да не можеш судити о нечијој култури ако ниси проучио културни и историјски развој човечанства, можда и због тога што нису рекли својим синовима да земља на којој се налазе није њихова, већ је отета од домородаца.

Потребно је да људи сазнају да је „највеће човеково достигнуће упознати себе самога”, а амерички писац Сол Белоу каже да су духовно један век иза европског и источноевропског човека, који је из своје патње дошао до највишег знања, а „амерички Толстој” Џонатан Френзен каже да је „Америка рак на овој планети”, па се придружио Ничеу, који каже да је Америка велика грешка.

Да ли је могуће да они то заиста нису прочитали?

Има ли времена да се ти људи образују како би пратили те демократске промене, и да раде на спасењу планете на демократски начин споразумевања са свим људима о заједничком животу на овој планети, или ће бити одговорни за пропаст? Да ли је могуће да мислећи људи и сви ти интелектуалци само гледају како нам политичари својом неспособношћу за искрен дијалог уништавају планету?

„Полузнање је деспот каквог још никада до сада није било, пред којим дршће и сама наука и срамно му повлађује.”

На мислећим и разумним људима такође је одговорност, и последњи је тренутак да спроведу, како филозофи кажу, ре-еволуцију постојећег система, сачувају човечанство и планету на којој овај човек живи.

Здравко Здравковић,
архитекта