Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Пет посвета Принципу

Прва спомен-плоча посвећена Сарајевском атентату постављена је још током Великог рата, да би касније ово обележје било уклањано, па враћано, мењано, чак поклањано Хитлеру за рођендан. Поново актуелна идеја о реконструкцији „Гаврилових камених стопа”
(Фотографије из архиве Б. Богдановића)

Историјске, социјалне и друштвене промене, нажалост, увек се одражавају и на историјске споменике.

Пре више од једне деценије писац Мухарем Баздуљ покренуо је тему о историји плоче која је у Сарајеву била посвећена Гаврилу Принципу и, посредно, Сарајевском атентату. Но, тада није спомињано да је прво обележје код Латинске ћуприје, далеко патетичније, али и декоративније, постављено још током Великог рата.

На трогодишњицу атентата, 28. јуна 1917, наиме, у Сарајеву је откривено спомен-обележје Францу Фердинанду и Софији Котек. За разлику од збивања 28. јуна 1914, када су вести о атентату биле на свим насловним странама и у специјалним издањима, аустроугарска штампа је о овом догађају известила само кратким цртицама на задњим страницама дневних новина.

На Латинском мосту

Капетан Виктор Пифл првобитно је имао намеру да на Латинском мосту подигне капелу посвећену убијеном брачном пару. „На ургирање штампе” да место буде приступачно свима, залагањем Антона Пунтигама и трудом натпоручника архитекте Јенa Борија, на тргу је подигнут мали меморијални комплекс. У асфалт на месту где је 28. јуна 1914. застао „граф и штифт” уливена је бронзана плоча димензија 2 x 1 метар, рад будимпештанске Краљевске државне ливнице гвожђа и челика. На плочи се налазио натпис на латинском: „Надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија од Хохенберга на овом месту су 28. јуна 1914. изгубили живот у крви за Бога и Отаџбину.”

Простор око плоче био је предвиђен да поштоваоци жртава полажу цвеће. На зиду зграде Шилерове радње постављена је бронзана плоча с круном, испод које је латиницом било угравирано: „28. 4. 1914. погинуше на овом раскршћу  мученичком смрћу од  убојничке руке пријестоло-нашљедник надвојвода Фрањо Фердинанд  и супруга му војвоткиња  Софија Хохенберг.”

Коначно, на Латинском мосту изграђен је споменик од бихацита у виду дорских стубова висине 12 метара, с капителом на коме су били аустријски и мађарски државни грбови и круне; у подножју, два анђела држала су бронзани медаљон с ликовима Фердинанда и Софије. Откривању меморијала присуствовали су изасланик цара Карла надвојвода Фридрих, министар спољних послова Стефан Буријан и гувернер Босне и Херцеговине Стефан Саркотић.

Свечано откривање плоче 1930.

Након ослобођења 1918, делови меморијала с Принциповог (бившег Латинског) моста уклоњени су и поверени на чување Земаљском музеју па Заводу за заштиту споменика културе. До данас је у Уметничкој галерији БиХ сачуван само медаљон с ликовима надвојводе и надвојвоткиње.

Током 1928. на зиду бивше Шилерове радње, уместо плоче посвећене надвојводи и надвојвоткињи, постављена је нова мермерна табла. Но, на њено свечано откривање чекало се две године; тек 2. фебруара 1930, на згради на углу Улице Краља Петра и Обале војводе Степе, коначно је откривена плоча посвећена Гаврилу Принципу. Церемонији су присуствовали мајка Данила Илића, супруга Вељка Чубриловића Јованка, сестра Трифка Грабежа Јелена, сестра Мишка Јовановића Мара, бивши осуђеници на аустроугарским велеиздајничким процесима Васиљ Грђић, Милан Божић, Саво Љубибратић и Хамдија Никшић те Боривоје Леонтић. Од званичних представника власти чину није присуствовао нико. Нa црној, мермерној плочи, позлаћеним ћириличним словима, биле су уклесане речи: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу На Видов-дан 15. јуна 1914.”

Мање од две надеље након немачког почетка напада на Краљевину Југославију, 15. априла 1941, трупе Вермахта запоселе су Сарајево. Локални фолксдојчери, у белим кошуљама с краватама, 19. априла су с угла Обале Адолфа Хитлера и Улице бр. 1 уклонили плочу посвећену Принципу и предали је припадницима Вермахта. Церемонију је забележила камера „Немачких недељних новости” од 30. априла 1941. Војни дописници при Вермахту су 20. априла мермерну таблу предали Адолфу Хитлеру у Фиреровом главном штабу „Југоисток” – специјалном возу „Америка”, који је стајао у близини штајерског града Менихкирхена. Плоча је представљала специјални поклон вођи Рајха за његов 52. рођендан. Фотографија предаје „поклона”, снимљена апаратом Хајнриха Хофмана, објављена је 24. априла у „Берлинским народним новинама”, а снимак саме плоче штампан је у ревији „Илустровани преглед” бр. 18 исте, 1941. године. „Поклон” је пренет у берлински Арсенал (будући Немачки историјски музеј). Фотографија плоче у поставци музеја, између униформи српског и британског војника, последњи пут је снимљена 28. априла 1941. године. Након тога, експонату се губи сваки траг.

Плоча је била специјални рођендански поклон Адолфу Хитлеру

Борци Југословенске народне армије ушли су у Сарајево 5. априла 1945. око 17.30 часова. На свечаности одржаној у оквиру одржавања Првог конгреса УСАОБиХ, 7. маја 1945, у присуству „Војислава Кецмановића Ђеда, чланова Народне владе БиХ на челу са Родољубом Чолаковићем, чланова Народне скупштине, представника Земаљског и мјесног УСАОБиХ, омладинских делегата покрајина и делегата омладине Грчке и братске Бугарске”, нову спомен-плочу Гаврилу Принципу, постављену на месту предратне, открио је Борко Вукобрат.

На плочи златним словима стајало је: „У знак вјечите захвалности Гаврилу Принципу и његовим друговима борцима против германских освајача, посвећује ову плочу омладина Босне и Херцеговине – Сарајево 7. маја 1945. године.”

Поводом свечаног отварања Музеја Младе Босне, 28. јуна 1953, на зиду исте зграде, сада на углу Улице ЈНА и Обале Војводе Степе, постављена је нова меморијална плоча с ћириличним натписом: „Са овога мјеста  28. јуна 1914. године  Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом.”

Истовремено, Војислав Димитријевић израдио је у бетонској плочи, постављеној на месту где је у тренутку атентата стајао Гаврило Принцип, реконструкцију отисака његових стопала. Тако је на три и по метра од места где се налазила плоча посвећена Фердинанду и Софији утиснут траг Гаврила Принципа.

Након почетка трагичних збивања у СФРЈ, 1992. године, у Сарајеву су уништени и плоча и „отисци Принципових стопа”. Током 2004. године, на истом месту по пети пут је постављена плоча посвећена Сарајевском атентату.

Место чувеног атентата

Последњи натпис, латиницом, на домаћем и енглеском језику, гласи: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију.” Истовремено, бивши Апелов кеј је „прекрштен” у Обалу Кулина бана, а Улица Франца Јозефа – у Улицу Зелених беретки.

Екипа окупљена око „Сарајевског филмског фестивала” покренула је иницијативу да техничку реконструкцију „Гаврилових камених стопа” симболично уради Слободан Димитријевић, син Воје Димитријевића. Ова идеја је актуелна већ неколико година, али њена реализација још увек је неизвесна. Исто тако, није се родила замисао да се, можда, обележе оба места где су одјекнули пуцњи најављујући Велики рат – стрелца и жртава, односно, помирити идеје из 1917. и 1953. године.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kao uvek
Princip i njegov potpuno suvišan i po Srbiju katastrofalan atentat je primer kako su nas braća uvlačila u rat kada je njima trebalo. A mi to još slavimo.
Земунац
Тако је када се бежи са часова историје. Гаврило Принцип и његово дело су били само изговор за нешто што је деценијама пре тога планирано. Аустроугарска је планирала још од Царинског рата са Србијом да Србију освоји милом или силом, само се чекао начин и време када ће то бити урађено. Узгред буди речено и сам Фердинанд је сметао неким круговима у оквиру царства, па је намерно жртвован. Принцип и другови су само били оруђе у рукама других са обе стране и српске и АУ.
Bolje rob nego grob
A Karadjordje i slicni? Isto tako nisu braca?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.