Сентиментална путовања кроз аверсе и реверсе

Крагујевац ‒ У Уметничкој галерији Народног музеја у Крагујевцу синоћ је отворена изложба разгледница под називом „Сентиментална путовања”. Од 231 разгледнице из збирке Одељења за етнологију, изабрано је 130 примерака који су својеврстан документ времена и значајан извор за проучавање народних обичаја, животних идеала, друштвених норми, урбаног развоја, културног наслеђа и односа према националним симболима, каже ауторка изложбе, музејска саветница Наташа Николић. Изложбу је отворила њена колегиница Весна Душковић, етнолог у пензији.

‒ Разгледница је слика произведена на картону, намењена за слање поштом, без коверта. Данашњи изглед добија 1906. године, одлуком начелника поште, када се реверсна страна дели на адресни део и део за писање текста, а аверсна страна је у потпуности ослобођена за слику и по њој се више није писало – објашњава музејска саветница Николић.

Приватна преписка као вид породичне комуникације, тема је којом су се бавили етнолози Живка Ромелић и Весна Душковић, у раду који први скреће пажњу на разгледнице као извор за проучавање обичајне праксе честитања путем новог медија. Разгледнице су представљене у контексту приватне преписке као вид породичне комуникације, уз истраживање симболике њиховог визуелног идентитета.

‒ На почетку 20. века младо грађанско друштво негује традицију обележавања хришћанских празника са наглашеним националним и културним идентитетом. Честитке се шаљу за Божић, Васкрс, славу, поводом веридбе, свадбе, крштења. Празнични благослов је најстарији облик честитања. Прослављање Нове године подстакнуто је после Другог светског рата, са циљем да се сузбије значај који је Божић имао у народу. Конкретно, Антифашистички фронт жена Југославије 1948. године добија задатак да промовише Нову годину, у настојању да се потисну верски празници које су традиционално прослављали и католички и православни верници – наводи ауторка изложбе.

Средином 20. века у оптицају је много шири избор честитки које мењају уобичајену димензију, постају дволиснице, насликане су на свили, украшене сребрним и златним прахом. Појављују се и честитке које су репродукција уметничких дела. Разгледнице са фотографијом љубавног пара говоре о свеукупној еманципацији друштва, посебно о праву на избор животног партнера. За период социјализма карактеристичне су осмомартовске честитке, а топографске разгледнице су најчешће са једним или више мотива на којима се виде панораме и градске целине, стамбена насеља, паркови, чесме, споменици. Издавачи овог типа разгледница су локални књижари и фотографи.

‒ Рекламне разгледнице појављују се још 1880. године, када огласи у новинама постају општеприхваћени начин рекламирања роба и услуга. Са појавом разгледница олакшана је комуникација са становништвом које је у Србији у великој већини било неписмено. Након Другог светског рата најзначајније крагујевачко предузеће „Заводи црвена застава” издаје рекламне разледнице са моделима својих аутомобила и дистрибуира их у све републике СФРЈ – каже Наташа Николић.

Приступачност разледнице огледа се у цени, начину слања, брзини испоруке, али и у ограниченом простору за писање порука које су најчешће информативног крактера: „Јуче сам стигао у Београд и школа неће почети још за неколико дана јер има још доњи спрат да се доврши. Дакле мангупирање у Београду”, написао је један ученик 1926. године. У то време се говори о „седељкама и моби на шљиве”, о проводу са другарицама на „матинеу у С.К. Шумадија”, а 1934. године о прераном одласку због посла: „Жао ми је што нисам остао да преславим славу и што ти нисам казао уздравље.”

‒ Од увођења у поштански саобраћај Србије 1873. године, разледнице су општеприхваћен вид комуникације и дистрибуирају се у милионским тиражима. Честитање временом прелази из приватног у јавни живот. У периоду од само 150 година честитање је прешло пут од усменог до писаног поздрава, а разледнице су постале део музејских збирки и изложби у тренутку када су их електронске и СМС поруке готово потпуно потиснуле из живота – додаје Наташа Николић.

Изложба „Сентиментална путовања” у крагујевачком Народном музеју биће отворена до краја априла.