Улаз у Гучу 500 динара

Гуча – Сви посетиоци 48. по реду Сабора у Гучи, који почиње за неколико дана, мораће да купе обавезну улазницу која кошта 500 динара и коју ће чувати јер ће важити за све саборске дане (од 6. до 10. августа) и сваку приредбу (биће их укупно 31). Председник саборског одбора и општине Лучани Слободан Јоловић објашњава ту одлуку поређењем да је ова улазница 16 пута јефтинија него за новосадски „Егзит”. Домаћини Сабора могли би да се овајде за 30 милиона динара уколико продају сав штампани тираж карата (60.000 примерака).

Прижељкује се и да српска влада буде широке руке.

„Ове године дочекаћемо рекордан број гостију, а 2010. Гучу ће посетити близу милион намерника. Сабор је организацијом и бројем посетилаца и учесника програма превазишао могућности локалне самоуправе, па ради покрића трошкова и завршетка радова на саборишту очекујемо ваше покровитељство у износу од 20 милиона динара”, написао је Јоловић кабинету Мирка Цветковића.

Драгачевци су чврсто наумили да од 50. сабора, до којег има још 700 дана, начине светско првенство или олимпијаду за трубаче, па је овогодишња приредба полугенерална проба за то. Припремљено је сијасет новости, мада неће баш свака госте Сабора учинити веселијим.

Саборска управа је тако одлучила да закупи 15 хектара земљишта од мештана и претвори га у паркинге. Једнодневно остављање аутомобила на тим местима коштаће власнике 500 динара (аутобусе и доставна возила 3.000 динара), док пропуснице за возила која желе у центар варошице и таксисте вреде 1.000 динара дневно. За паркинг и пропуснице штампано је 22.500 самолепљивих потврда, по систему пет олимпијских боја. Етикете за среду (6. августа) биће беле, за четвртак зелене, у петак важе црвене, у суботу плаве, а у недељу поново беле.

Ни улазнице на Сабор, ни паркинг услуге неће плаћати „домороци”, житељи општине Лучани. Пропусницу за возило (једно по домаћинству) добиће унапред у месној заједници, док је за пролаз поред рампи са улазницама неопходна лична карта. Ко само путује возилом око Гуче, мораће да плати кауцију од 500 динара на улазној рампи. Тај новац враћа се на другом крају варошице, при изласку, ако у међувремену није протекло више од 30 минута.

Већ две године, иначе, на снази је општинска одлука о организацији Сабора трубача, којом су до танчина прописана правила игре у саборске дане. Рецимо, казне за неовлашћено коришћење јавних површина износе од 5.000 до 100.000 динара, за бесправно јавно рекламирање 300.000 динара. Није дозвољена употреба разгласа по локалима, нити довођење плесачица, забрањено је емитовање музике у време саборских приредби, док право да слободно свирају под шатрама и улицама варошице имају само акредитовани оркестри. Капелник или шеф трубачке групе која ту дозволу нема биће кажњен са 10.000 динара, а свим музичарима инструменти одузети до завршетка Сабора.

То би, ето, био поглед на параграфску област највећег народног скупа у Србији. Измењена, предсаборска свакодневица мештана – једнима годи, другима квари устаљен редослед навика – протиче у знаку припрема.

– Нема куће у Гучи која ових дана није кречена, или бар сређена изнутра, претресена, како ми кажемо. Људи се припремају за дочек гостију, има домаћинстава која ће издавати по 15 лежајева – каже Мира Јеринић из Центра за културу и туризам у варошици.

Некад је, вели, морала да моли родбину у Гучи како би саборски гост био примљен на конак, али су домаћи то нерадо прихватали, иако им је плаћано. Данас је потпуно другачије: никад више Гучана није било на списку оних који нуде собе, јер су најзад схватили да је то прилика за добру зараду. Неки ће се, чак, привремено иселити из своје куће ради рентирања у дане Сабора.

– Преноћиште у варошици коштаће госта 30 евра, у околним селима 20 евра, а од сваког конака по пет евра иде за организацију – вели Мира Јеринић и листа резервације приспеле из 12 држава, од Шведске и Француске, до Хрватске, Црне Горе и Републике Српске.

Овај петодневни сеоски туризам на Сабору има веома добрих, иако мање познатих, страна. У Центру смо затекли Милована Лазаревића из Турице који је дошао да понуди на издавање десет лежајева у својој кући, три километра удаљеној од варошице.

– Прошле године код мене је боравио један Словенац, толико му се свидело да се растужио кад је морао да се врати кући. Има да их напојим и нахраним да запамте – каже Лазаревић.

Овај сељак додаје да је спреман у свако доба дана и ноћи своје госте да превози од Гуче до куће и обратно. У томе је и једна од великих предности за намернике који стижу жељни провода: аутомобил могу да оставе у гаражи свог домаћина, да пију у Гучи до миле воље и кад им буде ћеф позову га и да их превезе. Милан Милинковић, из десет километара удаљене Котраже, на пример, има и комби за то.

Мала Гуча је, иначе, у дане Сабора још мања и тешња. Варошица има 663 куће са 2.014 становника, а село Гуча, које се на њу наслања, 610 домова са 2.009 душа.

Уочи новог, 48. сабора посла се нашло и за каменоресца Радоша Радичевића, родом из драгачевског села Горња Краварица. Њему је у део пало да на спомен-плочи у Гучи, где су уписана имена 36 досадашњих мајстора трубе, дода још три: Демирана Ћеримовића из Врања, Дејана Лазаревића из Пожеге и Радоја Шмакића из Ужица. Та слава и мајсторско писмо припадају свакоме трубачу који у Гучи три пута победи, сам или у оркестру, или изворношћу своје музике.

Али и ти чија имена буду уклесана у камен на гучком Дому културе маштају да једног дана постану Бобан Марковић из Владичиног Хана. Значи, почасни грађанин Гуче.