С посла иду у породилиште

Маме предузетнице најчешће су високообразоване жене које редовно плаћају порезе и доприносе, раде до неколико дана пред порођај и у великом броју случајева издржавају своје породице. Упркос томе, оне немају иста радна права као остале запослене жене – добијају мању плату на породиљском одсуству због другачијег обрачуна зарада, морају да „замрзну” фирму или запосле пословођу који ће уместо њих водити посао док су оне на трудничком или породиљском одсуству, а њихов партнер нема право на коришћење породиљског, односно одсуства зарад неге детета.

Све су то разлози због којих је Центар за маме покренуо пројекат „Правда за маме предузетнице”, чији је циљ да се радни статус мама предузетница изједначи са осталим запосленим мамама. Како је на конференцији за новинаре истакла директорка ове организације Јована Ружичић, парадоксално је да жене које толико доприносе привреди и породици буду подвргнуте системској дискриминацији и да практично морају да бирају између посла и проширења породице у држави која се декларативно залаже за демографију.

– Истраживање које је Центар за маме спровео у фебруару, на узорку од 102 маме предузетнице, показало је да преко 60 одсто њих има завршен факултет или мастер студије, а исти проценат ради у Београду или неком већем граду – на селу је самозапослено тек шест одсто мама предузетница. Занимљиво је да чак 63 одсто не долази из предузетничких породица, већ је само одлучило да покрене свој бизнис, а 66 одсто мама кренуло је у бурне воде предузетништва тек када је родило дете. Резултати наше анкете говоре да око 40 одсто предузетница има једно дете, сличан проценат има двоје деце, а на троје деце одлучила се тек свака седма предузетница. Поражавајуће звучи податак да трећина предузетница није користила породиљско одсуство јер то није себи могла да приушти, а чак 43 одсто радило је до пред сам порођај и дословно је са радног места отишло у болницу. Осим тога, чак 96 одсто мама каже да не отвара боловање када се оне или дете разболе. Свака трећа мама ради више од 40 сати недељно, а тек 16 одсто не ради викендом – навела је Јована Ружичић.

Истраживање Центра за маме такође говори да чак 60 одсто предузетница има мало предузеће, а половина зарађује више него на свом претходном радном месту. Када се пореде примања у породици, долази се до податка да трећина предузетница зарађује више од партнера, трећина има изједначене зараде, а трећина зарађује мање новца од партнера. На питање колико су новца уложиле да би покренуле сопствени посао, око 40 одсто предузетница одговорило је да је уложило између 4.000 и 5.000 евра, а трећина је инвестирала мање од хиљаду евра. Иако је скоро свака пета мама добила подршку, односно субвенције државе за самозапошљавање, скоро 80 одсто није имало никакву помоћ града, односно општине на којој живе. Међу разлоге због којих су се одлучиле да покрену сопствени посао спадају слобода, флексибилност и пословање по својим правилима, а највећи проблем предузетницама праве компликована администрација и стрес због одрживости посла.

– Циљ пројекта „Правда за маме предузетнице” јесте да се радна права мама предузетница изједначе с правима осталих запослених жена јер према садашњим прописима, оне морају да „замрзну” посао или запосле пословођу ако желе да оду на трудничко боловање, а због другачијег обрачуна накнада зарада оне добијају мање плате на породиљском одсуству. Примера ради, ако плата износи 60.000 динара, запослена жена добијаће пун износ на породиљском, док ће предузетница примати свега 40.000 динара. Предузетница нема могућност ни да користи две године породиљског одсуства након рођења трећег детета, њен партнер нема право да је „одмени” у породиљском одсуству када дете напуни трећи месец, а ни на гарантовану минималну зараду, коју имају запослене маме на породиљском. Да би се ова права изједначила, потребно је увођење новог члана у Закон о раду или измена Закона о финансијској подршци породицама са децом – нагласио је адвокат Ђорђе Поповић.

Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ивана Николић објаснила је да постоји низ одредаба Закона о раду које штите материнство или родитељство, али оне важе само за запослене жене – не и за предузетнице. Због тога је неопходна анализа стања у области радног законодавства, која мора ићи у корак с новим тенденција и препорукама Европске уније, како би се свим женама обезбедила заштита родитељства.