Лаки на критици, тешки на похвали

Чудно је ово наше време. Живимо тешко, то је чињеница, сем понеких „вештих”, који су из опште ситуације извукли „добитну комбинацију”. За критику има много разлога, али не примећујемо да око нас има и многих догађаја који заслужују сваку похвалу. Постајемо неправедни, стално нам „ништа не ваља”. Лако оптужујемо, похваљујемо тешко. Овом приликом упућујем похвалу КБЦ „Звездара” – Клиници за очне болести „Проф. др Иван Станковић” и то чиним с највећим задовољством.

У КБЦ „Звездара” заказана ми је операција ока. На први преглед улазим у чекаоницу, а пацијената – као сеоба народа. Ко ће ово да преживи... Станем у ред да предам документацију, сестра стрпљиво прегледа, љубазно објашњава и шаље даље. Време 7.30. Мало поседех и прозваше ме. Кад пре... Онда – из једне ординације у другу, па трећу, па још једну, свуда преглед на апаратима, и готово. Иза мене истим путем други пацијент и број пацијената у чекаоници се смањује. Прецизности ради, у 11 сати већ сам била у свом стану.

Дан операције. Не знам ко је предусретљивији. Свако ради свој посао, а сви око мене. Операција готова, сестра ме вози у колицима и уводи у болесничку собу. Мало сам збуњена шта ћу ту. На три кревета пацијенткиње се већ одмарају.

„Ово је ваш кревет. Ту ћете се одморити, мало придремати ако желите, а ово је ваш доручак. Око 14 часова биће готове отпусне листе, па можете кући.”

Добисмо и лекове. Да ли је могуће? Каква организација!

За сутрашњи дан заказана је контрола, опет уходан ред, нема нервозе, сестра понекад изађе да пацијенту нешто објасни... Враћам се кући задовољна, али и изненађена савршеном организацијом, уходаношћу и љубазношћу свих с којима сам била у контакту.

Очигледно да је КБЦ „Звездара” клиника с добро уходаним системом рада и реда, особљем које поштује пацијента и помаже му на најбољи начин, јер пацијент је рањив баш зато што је болестан. Запослени ове клинике то знају. Неко их је научио. И то некада давно, па је заживела традиција која краси ову кућу. У педагогији постоји изрека: „Покажи добрим примером” .

Бојана Поповић,
Београд