У фокусу су нам проблеми малог човека

Циљ који желе да остваре уласком у парламент јесте промена Закона о несталим бебама, који не доводи до жељених резултата, каже Ана Пејић, носилац изборне листе Групе грађана „Отете бебе – Ана Пејић” за парламентарне изборе. Одговарајући на питање „Политике” за које још циљеве ће се борити парламенту, Пејићева истиче да су то отварање архива и омогућавање родитељима да приступе свим тајнама о томе где су завршила њихова деца, односно полицији, службама, болницама и архивама министарстава, с нагласком на Министарство спољних послова. Она подвлачи да нису узели финансијска средства за кампању и да неће имати контролоре на изборима. Представници ове листе бориће се и за то да се подигне споменик у знак сећања на отете и умрле бебе, као и музеј у коме ће се чувати све оно што су сакупили током своје дугогодишње борбе.

Докле се стигло у случају „беби-афере”?

Није се померило с места. Све до сада је било забављање. Забављали смо тужилаштво, нас, вас, телевизијске гледаоце. Све је тако намештено да се и није могло померити с места, односно правила игре су тако постављена. Болнице су склониле документа, код полиције је све неприступачно, службе кажу да немају ништа. Оно што смо ми прикупили и открили током свих ових година сматра се аљкавом документацијом и штампарским грешкама. Значи, родила сам ћерку, умро ми је син и то се зове штампарска грешка или грешка службеника. Не верује се нашим документима, не верује се нама, тужилаштво све одбацује као застарело. Истраге нема ни за један случај. Од када постоји „беби-афера”, није покренута истрага.

Говорили сте да ћете у фокус ставити малог човека. Шта подразумевате под тим?

Ми смо на овом фронту који смо формирали за улазак у парламент без помоћи и без политичког знања, пошто смо то радили с народом и самоиницијативно. Прилазиле су нам мале групе људи који такође имају проблем, надајући се да ће једног дана моћи да га реше. Међу њима су родитељи деце са сметњама у развоју, људи са оштећеним слухом, удружења особа с инвалидитетом и тако даље. Кад кажемо да ћемо у фокус ставити малог човека, то значи да постоји нешто што се зове логика и нешто што се зове закон и држава. Закон и држава морају да прате логику и муке малог човека, да према њему буду направљене, а не да се он спутава у остваривању својих права. Не планирамо и не желимо да преузмемо власт у овој земљи, предложили смо 27 кандидата, не 250. Ми смо мања група људи која је нужно ушла у политику, не да бисмо мењали свет, већ да бисмо решавали своје проблеме. Нажалост, после толико година, ниједна политичка опција није имала ни слуха, ни знања, ни воље да то уради. Ово не значи да не можемо да се укључимо у било коју дискусију, учествоваћемо у раду парламента, даћемо пун допринос борби против корупције, криминала и свих видова насиља. Социјална политика је оно што нас мучи и мислим да ту има највише неправде.