Нова стабла, нова радна места

У дрвној индустрији Србије запослено је 36.000 радника. Пословима с дрветом се бави 1.500 фирми и 3.000 радњи. Наша земља је до пре неколико година имала суфицит од извоза дрвета и дрвних прерађевина.

На основу планова о убрзаном пошумљавању Србије реално је очекивати да ова грана привреде доживи експанзију. При томе треба имати на уму дуг периодраста дрвета од његове садње до његове сече: за тополу је потребно од 15 до 20 година, док за четинаре и тврдо дрво то је период од 30 до 50 година.

– У Србији се под шумама налази 2,7 милиона хектара земљишта, а то је око 30 одсто територије. Стратешки циљ Владе Србије је да се у наредних десетак година пошумљеност повећа на 45 одсто. Шумовитост Србије је испод европског просека који износи 31 одсто.Да би се спречили процеси деградације земљишта у Србији, планирано је да до 2010. године буде пошумљено нових 50.000 хектара – каже Бранислав Гулан, сарадник у Привредној комори Србије.

Према његовим речима на теренима са већим нагибом земљишта оно треба да буде затрављено на нових 80.000 хектара. Када је реч о пошумљености територија она у Војводини износи свега 6,8 одсто, а у централној Србији 32,8 одсто. Најчешће врсте које се саде су храст, багрем, платан и липа, али и дивље воћне врсте.

Циљ је да у Србији наредних година буде засађено нових милион стабала, а биће пошумљени делови између индустријских зона и насеља, ветро-заштитни појасеви, зоне дуж путева, напуштене и рекултивисане депоније, као и копови. Циљ је да се пошумљавање Србије обави кроз акције горана, а нове шуме ће обезбедити заштиту природе и сировину за дрвопрерађивачку индустрију, што значи омогућити запошљавање више хиљада нових радника. То омогућава и Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа из 2004. године, који је међу првим донет у складу са европским директивама.

–Шуме се данас простиру на око четири милијарде хектара у целом свету, што чини нешто преко 30 одсто укупне копнене површине земљине кугле. Дрвна запремина је 434 милијарде кубних метара или само 108 кубних метара по хектару у просеку, што је на ивици девастације – наводи Гулан. Важно је истаћи и изузетну неравномерност распореда шумских површина, чему у прилог сведочи и чињеница да се у само пет земаља у свету (Русија, Бразил, Канада, САД и Кина) налази преко 50 одсто укупне светске шумске површине.

–Увек треба имати у виду да је земљиште природни ресурс који смо позајмили од будућих генерација. У Србији се под шумом налази 2,7 милиона хектара, што је 30 одсто са просечном запремином од 145 кубних метара по хектару или 400 милиона кубних метара укупне дрвне масе. Однос приватних и државних шума је 50:50 одсто. У последњој деценији у Србији је пошумљено 260.000 нових хектара. Као да смо схватили значај шума па је Влада Србије из НИП-а лане издвојила средства и финансирала пошумљавање додатних 2.230 хектара са око 5,5 милиона садница. Изграђен је и опремљен савремени центар за шумско семе у Пожеги који може да прихвати и доради целокупну количину четинара који се произведе у години пуног урода у Србији. Зато треба применити у пракси крилатицу где год нађеш згодно место, ту дрво посади – каже Гулан.

Н.Н.С.

---------------------------------------------------

Глобални проблеми

Планету земљу чини 60 одсто воде и 40 одсто земљишта. Број становника је у сталном порасту: са пет милијарди 1985. године стигло се до 8,4 милијарди 2005. године, а 2050. године очекује се око 11 милијарди становника.

Гулан истиче да је укупан земљишна површина планете је 13 милијарди хектара или два хектара по становнику. Уколико се настави овакав тренд раста становништва до 2050. године укупно земљиште у свету ће се смањити са два на 1,2 хектара, односно на 0,13 хектара обрадивог земљишта по становнику. Посебно забрињава пад обрадивих површина у Србији што није добро,

Посматрано на глобалном нивоу, најмање обрадивог земљишта по становнику има Јапан, свега 0,03 хектара, затим Кина –0,08, Холандија –0,06, Бугарска – 0,45, Француска –0,33, Бразил – 0,36, Заједница независних држава –0,79, САД –0,75, Аустралија – 2,80 хектара по становнику.