Бесплатан јавни превоз и споменик кошави

Највећи део новца из буџета града сваке године одлази на функционисање саобраћаја и јавног превоза у Београду, а да грађани који га користе нису задовољни његовим функционисањем. Аутомобили су окупирали тротоаре, пешаци су принуђени да се кроз град пробијају како знају и умеју, возачи кукају што немају где да се паркирају, с једног на други крај путује се сатима... Српска престоница сваки час је међу најзагађенијим градовима у свету, канализација се директно излива у Дунав и Саву, а житељи Београда вапе за зеленилом и огорчени су на бетонизацију града. Како ће се са овим проблемима суочити они који би да воде престоницу у наредне четири године, питали смо 12 кандидата за градоначелника Београда. У данашњем тексту одговоре даје њих тројица.

(Фото: Бета)

Немања Шаровић (Покрет „Љубав, вера, нада”)

Саобраћај: Не треба да измишљамо топлу воду, већ само да укључимо здрав разум. Најбоља решења су најчешће и најједноставнија. Напредњачки режим за десет година није урадио апсолутно ништа да реши гужве у саобраћају јер они јавни саобраћај виде као прилику да зараде уместо као систем чије је уређење предуслов нормалног живота. Напротив, Београд је једина престоница на свету у којој ће аутобуска и железничка станица, чвориште метроа и аеродром бити потпуно одвојени и неповезани. Поражавајућа је чињеница да ГСП добављачима дугује више од пет милијарди динара упркос огромним субвенцијама, док су се приватни превозници листом обогатили. Зар то није јасан знак неспособности и корумпираности оних који воде Секретаријат за саобраћај и ГСП?

Метро се мора вратити на стару трасу коју су одредили стручњаци и дуж које живи највећи број људи. Не треба потцењивати Београђане, нико није будала да креће колима у центар града размишљајући колико ће времена провести у колонама, да ли ће се и где паркирати ако јавним превозом може стићи на жељено место брже и лакше. Када јавни превоз буде организован довољно добро да буде бржи, комфорнији, јевтинији и поузданији од коришћења аутомобила, људи ће га користити у много већем броју. Тиме ће проблем паркинга бити донекле ублажен, али се он може решити само изградњом нових гаража са великим бројем места.

Екологија: Са онима који систематски крше закон и загађују животну средину и реке обрачунао бих се у најкраћем року. Док је год извесно да загађивачи неће бити кажњени или да ће евентуална новчана казна бити мизерно мала, они ће се водити економском рачуницом да је јефтиније да загађују него да поштују закон. Промене су могуће и то веома брзо ако постоји политичка воља, требало би само увести ригорозне контроле и довољно велике казне. Изненадили бисте се колико брзо велики тровачи могу бити „преваспитани”. Што се тиче грејања, свако бира оно што му је јефтиније и тако мора бити. Ја се грејем на струју, као и велики број Београђана, иако је топловод прошао мојом улицом. Никоме из зграде није пало на памет да се прикључи јер су „Београдске топлане” убедљиво најскупљи начин обезбеђивања грејања. Дакле, ни овде није проблем у људима јер се они понашају рационално. Проблем је у накарадном систему и кадровској политици која је довела до тога да грејање преко даљинских система које је свуда у свету најјефтиније и најкомфорније, у Србији и Београду буде најскупље и најнепопуларније решење.

Проблеми се могу решавати једино системски, а такав начин сагледавања и решавања проблема је у потпуности изостао током претходних деценија. Како бисмо указали на проблем загађења ваздуха, пред Скупштину града ћемо поставити споменик кошави. Да нема београдске кошаве, одавно бисмо се сви подавили у смогу. Поразна је чињеница да је за здравље Београђана више урадила кошава него све градске власти у претходних 30 година.

(Фото: Канцеларија Фила)

Тома Фила (Социјалистичка партија Србије)

Саобраћај: Мислим да су ту кључне две ствари. Изградња саобраћајне инфраструктуре и набавка нових возила. Најважнија и најбоља ствар коју ће Београд добити јесте метро, а то је грандиозни пројекат урбаног развоја. И то ће заиста много допринети решавању постојећих проблема у саобраћају. Прва линија метроа требало би да буде завршена до 2028, а друга до 2030. Истовремено, како „смарт план” предвиђа, настављамо развој шинског саобраћаја, проширење трамвајске мреже и увођење нових линија „Бг воза”. Повећањем броја трамваја и градских возова утичемо значајно на растерећење саобраћајних гужви и подстичемо стварање нових навика грађана, да смањимо коришћење аутомобила у центру града. Када крене прва, а потом и друга линија метроа, имаћемо знатно развијенију мрежу шинског саобраћаја, попут других великих градова.

Капиталан пројекат је Обилазница око Београда. Завршена је деоница до петље Орловача и у току је изградња деонице до Бубањ потока. Након завршетка изградње сектора 5 и 6, до Бубањ потока, следи изградња деонице до Панчева. Ту је од највећег значаја изградња моста преко Дунава до Винче, који је само један од укупно седам планираних мостова. Имаћемо два моста на Дунаву, два пешачко-бициклистичка моста, од Аде Циганлије до Новог Београда и од Земуна до Лида. Ту су и два моста у оквиру пројекта проширења „БГ воза”, као и нови савски мост.

Екологија: СПС је пре десет година иницирао усвајање Стратегије одрживог развоја и Стратегије пошумљавања. Загађење ваздуха постало је главна тема уназад неколико година. Али слабо се баве узроцима, сви само траже брзе резултате, а у питању је процес. Сведоци сте динамичног урбаног развоја града, повећања броја становника, аутомобила, аутобуса, камиона на улицама… чак и трактора. А све то директно утиче на загађење ваздуха. Да ли смо као друштво спремни да мање возимо аутомобиле, да плаћамо еколошке таксе или да се на други начин одричемо сагоревања фосилних горива? Нисам сигуран колико бисмо подршке прикупили само са тим радикалним идејама. Значи морамо наћи компромис између динамичног развоја и очувања животне средине. Ми смо озбиљно приступили теми заштите природе и систематски радили на томе. У протеклих неколико година у Београду је повећан проценат пошумљености зелених површина и засађено је 2,5 милиона садница. Многе јавне објекте у надлежности града, међу којима велики број школа и других образовних установа, прикључили смо на даљинско грејање или на дистрибутивни систем природног гаса. Стимулишемо гасификацију у свим деловима града, управо да би се гасила индивидуална ложишта, којих има око 300.000 и која су махом на угаљ и мазут. Учинићу све да се ови програми наставе и убрзају.

Сигуран сам да ћемо наставити изградњу канализације, јер нам је циљ да коначно цео град буде покривен канализационом мрежом, као и да завршимо изградњу постројења за прераду отпадних вода у Великом Селу. Добар пример управљања отпадом је и завршетак спалионице у Винчи из које ћемо добијати топлотну и електричну енергију, а чиме смо решили вишедеценијски проблем у Београду – несанитарну депонију Винча која је угрожавала здравље Београђана. То су све моји приоритети и нешто за шта ћу се свим срцем залагати као градоначелник. Посла има много, али ја имам изузетно стручан тим који је мотивисан да ради на стварању нових прилика и могућности за раст и развој града.

(Фото: „Суверенисти”)

Војин Биљић („Суверенисти”)

Саобраћај: Београд је био и биће метропола, а стручан и одговоран градоначелник мора да обезбеди услове да живот у њему буде комфоран. Саобраћајне гужве на улицама деценијама уназад задају главобоље Београђанима. Решење којим би се донекле растеретио саобраћај јесте увођење бесплатног јавног превоза, који се и тако највећим делом финансира из градског буџета, а тек малим од продаје карата. Веома је важно и увођење већег броја кружних токова, а услов функционалности престонице је изградња метроа, коме се мора приступити одговорно и уз стручну расправу да би се пронашло оптимално решење. Градоначелник мора да буде гарант да изградња тако комплексног инфраструктурног пројекта, који је од виталног значаја за комфоран живот Београђана, неће бити у служби тренутних интереса појединаца и да ће водити рачуна како ће се трасе метроа одразити на изглед и дугорочну функционалност наше престонице. Што се системских решења тиче, сматрам да је најважнија мера правилно опорезивање грађевинског земљишта, које је највреднији ресурс сваке метрополе. Оно мора да финансира развој Београда, метро и другу инфраструктуру. Ту пре свега мислим на земљиште из пљачкашких приватизација, „Београд на води”, Луку Београд, ПКБ...

За квалитетан живот наших суграђана потребно је смањити порез на имовину, увести неопорезиви део по пребивалишту и укинути таксе за породични бизнис. Тиме би се створили услови за развијање домаће привреде и подигао стандард у друштву.

Екологија: Загађеност ваздуха је најургентнији проблем. Прво се мора идентификовати узрок, а то ћемо постићи мерењем индекса загађености на много више места. Тако ћемо створити услове да уклонимо узроке и сведемо загађеност на минимум. Неопходно је и преиспитати све пројекте који могу довести или већ доводе до угрожавања животне средине. Сматрам да треба зауставити све пројекте који могу угрозити здравље наших грађана или несавесно трошење ресурса. Кошутњак с разлогом зову плућима Београда, па је његова заштита од кључног значаја. Пројекат секундарне канализације је, такође, од виталног значаја, као и обезбеђивање пречистача отпадних вода. Морамо пажљиво бирати квалитетан кадар који ће решавати бројне проблеме са којима се Београд суочава. 

Сутра: Душко Вујошевић, Младен Кочица и Павле Бихали