Социјална анксиозност плаши запослене да се врате на посао

Две дуге и тешке године ограничене друштвене интеракције и период принудне изолације су за нама. Запослени почињу да се враћају на радна места, па је пословни свет у раној фази разумевања како ће рад у канцеларијама утицати на људе. Европске школе, наводи Би-Би-Си, већ пријављују пораст одбијања повратка у школу међу децом због проблема менталног здравља и анксиозности које је погоршала пандемија. Ако је понашање деце предзнак – посебно зато што социјална анксиозност више утиче на млађе – могуће је да ћемо бити сведоци сличног тренда и када је у питању старија популација.

„Борила сам се да напустим кућу“

Брига око боравка у канцеларији је познат осећај за двадесетчетворогодишњу Мег. Њој је дијагностикована социјална анксиозност након што је доживела слом на универзитету, а она се бори са путовањем јавним превозом, прометним местима, упознавањем нових људи и одржавањем пријатељства.

„Закључавање је смањило моју способност да се се носим да проблемима. Годинама сам радила на својој социјалној анксиозности. Пре пандемије, достигла сам тачку где сам могла да подигнем руку на тимским састанцима или да поделим своја мишљења у групама. Током пандемије вратила се моја социјална анксиозност, нисам морала да се борим са собом и истичем”, каже Мег.

Др Елен Андерсон Фе, са Медицинског факултета Кејс вестерн резерв, каже да више људи него икад има дијагнозу овог поремећаја. Посебно су погођени млади који нису ишли на посао током пандемије, па после две године виртуелних сусрета сада повратак у канцеларију може да изазове дезорјентацију и стрес.

Зашто је ментално здравље табу

Пандемија је преобликовала наше друштво на много начина – многа радна места су прихватила да њихови запослени имају различите потребе и да могу ефикасно да раде од куће. Ипак, др Керолајн Лиф, стручњак за ментално здравље, верује да је посебна тема како ментално здравље запослених утиче на њихову способност да раде.

„Иако је дошло до извесног побољшања, бити отворен у вези са својим менталним здрављем на радном месту још није распрострањена тема“, каже др Лиф уз објашњење да је то зато што многи људи и даље виде проблеме менталног здравља као ману и слаб карактер, а они који пате и даље доживљавају стигму и срамоту.

Како послодавци могу да помогну

„ Отпор постоји да се ствари врате на период пре короне. Срећом, приметна су и одређена побољшања. Када су људи свесни својих тегоба и проблема о томе треба да разговарају отворено и са колегама и са надређенима. Једно од решења које је прихватљиво је хибридно радно окружење када запсолени мало раде од куће, а мало из канцеларије. Иако постоји мало чврстих података о томе како су се људи са социјалном анксиозношћу носили током изолације, забележено је безброј прича о људима са проблемима који процветају када раде на даљину. И у смислу личне добробити и у смислу радног учинка”, наводи Андерсон Фе истичући да је управо флексибилан приступ најбољи начин за прилагођавање људске и менталне разноликости.