Суша јача од викинга

Годинама су истраживачи покушавали да открију због чега су викинзи напустили своје насеље у јужном делу Гренланда у којем су обитавали стотинама година. Нордијски ратници су основали Источно насеље на југу Гренланда око 985. године. Ту је живело око 2.000 викинга који су да би проширили своје домове крчили жбуње, али су и садили траву како би њихова стока имала храну. Верује се да су одатле отишли почетком 15. века, а стручњаци су годинама веровали да је разлог њиховог одласка такозвано мало ледено доба, период од неколико стотина година у којем су владале изузетно ниске температуре.

Најновија истраживања, објављена недавно у научном часопису „Science Advances” показала су да је мини ледено доба у ствари учинило пољопривреду неодрживом у овом делу Гренланда и да је разлог зашто су викинзи отишли – суша. До сада није било стварних доказа за ову теорију, али су стручњаци у истраживачком тиму прикупили потребне податке и то на простору већем од 1.000 километара и на надморској висини вишој од 2.000 метара.

„Пре нашег истраживања није било података са локације викиншког насеља, и то је био проблем. Ми смо желели да проучимо како је клима варирала у близини самих нордијских фарми”, рекао је коаутор студије Рејмонд Бредли, професор геонаука на Универзитету Масачусетс Амхерст.

Три године тим истраживача је прикупљао податке из узорака седимента како би дао пројекцију климатских промена у близини викиншких насеља у време када су они живели у овим пределима.

„Утврдили смо да се температура није битно мењала током векова у којима су викинзи живели у насељима на Гренланду, али открили смо да је клима постајала све сувља”, рекао је професор Бојенг Џао, један од учесника истраживања.

Најновија испитивања показала су да је суша достигла свој врхунац око 1.500 године, али и да је битно утицала на раст траве, која је била кључни извор хране за стоку како би преживела зиму.

Нордијски досељеници су имали искуства у бављењу пољопривредом и узгоју стоке у другим срединама, попут Исланда и Норвешке, а фармери би током зиме држали животиње у топлим шупама заједно са ускладиштеном сточном храном која се састојала од сушене траве. До пролећа би, међутим, стока била толико слаба да није могла да се креће, па су је викинзи носили на пашњаке када би се снег и лед отопили, пише Си-Ен-Ен. Међутим, како је суша постајала све јача, пашњаци су остајали без траве и било је све мање стоке. Викинзи су временом мењали начин исхране и све више се бавили риболовом, али услови на Гренланду су били исувише тешки за успех на овом пољу.

И данас су суше у летњим месецима честе у јужном делу Гренланда, па фармери увозе храну за стоку. Аутори студије су изразили наду да ће њихово истраживање допринети разумевању начина живота викинга, али и помоћи у сазнањима како клима и животна средина утичу на све нас.