Данијелин поглед у свет

Ђурђин поред Суботице – Дванаестогодишња Данијела Пејић је плавокоса девојчица нежне грађе, пред коју је живот поставио претешке изазове. Данијелине плаве очи више не виде. Иза њих је остао свет какав је био пре две године, када је после операције тумора на мозгу заувек изгубила вид. Упркос томе, Данијела се не предаје и наставила је да похађа редовну наставу у ОШ "Владимир Назор" у Ђурђину, надомак Суботице.

            Након хируршког захвата, када је постало извесно да се Данијели неће вратити вид, њеној мајци Кати Рац Петин предлагали су да је одведе у интернат у Земуну, у специјалну школу за слабовиду и слепу децу. Мајка то није желела, а осим тога, њена болест и даље захтева сталне контроле и велику бригу о здрављу. Тако је пре две године почела заједничка борба Данијеле, њене мајке и колектива школе да се девојчици помогне да остане са својим другарима и да се привикне да живи у свету мрака, а да при том савлада градиво које уче и њени вршњаци.

            Педагог школе Маргарета Уршал објашњава да је због многих изостанака Данијела два пута похађала четврти разред. Осим тога, требало је привићи се на нову ситуацију. Заједно са Данијелом, Брајево писмо и сналажење у простору, савладавале су и њена мајка и учитељица Верица Фаркаш, а све их је томе подучавала Братислава Грунчић, тифлопедагог и дефектолог, и то потпуно волонтерски. Штавише, сама је себи плаћала путне трошкове до Ђурђина.

Уз помоћ Братиславе, Данијела и њена учитељица Верица савладавали су сналажење у простору, и код девојчице развијали осећај у јагодицама прстију.

            Када су видели како Даца вредно учи, брзо и са лакоћом савладава нове задатке и добро се сналази са Брајевом азбуком, сви су схватили да је за девојчицу најбоље да остане са својим другарима.

            – Договорили смо се да пети разред полаже ванредно, како би стигла своју генерацију. То је од професора тражило да сваки из свог предмета припреми део градива који Данијела треба да савлада. Била сам јако поносна на колектив, који је одмах прихватио нову обавезу само да се помогне Даци. Професорица енглеског јој је чак снимила касету са паузама за њене одговоре – каже за наш лист директорица школе "Владимир Назор" Љиља Дулић.

            Даци је преостало да положи испит из још три предмета, а истовремено слуша наставу шестог разреда. Њен разредни старешина Роберт Пап каже да је веома пажљива, концентрисана и да са успехом усваја градиво.

            – Мама ми чита, а онда ја понављам оно што ми је прочитала. Ништа ми није тешко, и сваки предмет ми је занимљив – каже Даца, која као рецитатор редовно наступа на школским приредбама, а недавно је у суботичкој библиотеци награђена њена "Пипи Дуга чарапа" коју је направила од пластелина.

– Мама ме допрати до школе, а онда ми овде моји другови и другарице помогну. Прате ме до тоалета, из учионице у учионицу и до дворишта за време одмора – каже Даца.

            Породица Данијеле Пејић живи веома скромно, мајка је пре неколико година остала без посла након што је предузеће "Агросеме" отишло у стечај, отац је физички радник и обавља сезонске послове у пољопривреди. Тек недавно, помоћ за Данијелу им је повећана на 14.300 месечно.

            Пре неколико дана, директор Ветеринарске станице "Суботица" Антун Орчић поклонио јој је компјутер са посебним додатком који је намењен слепим особама, јер написани текст одмах гласно чита. Када би успела да набави и скенер, могла би да школско градиво унесе у компјутер који би га потом читао уместо њене маме.