​Водена капија из 18. века

У оквиру изградње линијског парка на потезу од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, на приобалном бедему Београдске тврђаве изводе се ових дана археолошка истраживања Водене капије 1. Заједно их изводе Републички завод за заштиту споменика културе, Археолошки институт Београда и „Зеленило – Београд”.

– Циљ радова је да се у целини истражи један сегмент приобалне зоне са Воденом капијом, и да се после археолошких истраживања и конзерваторско-рестаураторских радова она презентује у оквиру садржаја линијског парка. За ову капију се знало и раније, али се она није видела јер се цео тај потез у дужини од око 500 метара налазио уз некадашњу пругу. Због тога је био скривен насипом земље на неким местима високим и до четири метра. Нажалост, насип је доста оштетио приобалне бедеме, али је капија ипак опстала као и њен свод – објашњава археолог Катарина Митић, из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Када је уклоњена земља, указао се зид спољног приобалног бедема и приобални бедем.

– Радимо на томе да се цео тај део око капије истражи и да се капија открије све до оригиналне коте прага па да се она у потпуности види. Водена капија, према досадашњим истраживањима, потиче из 18. века, односно представља пролаз кроз приобални бедем који је настао у периоду од 1717. до 1736. године након Аустријско-турског рата, у време владавине Аустријанаца. Водена капија је углавном изграђена од цигала, односно опеке аустријског формата. То подразумева да су димензије цигле 30 пута 15 пута 7 центиметара. Капија је имала и барокну фасаду од које су остали само фрагменти јер је и она оштећена приликом изградње пруге – истиче Митићева.

Осим Водене капије 1, која се сада истражује, постоји и Водена капија 2 која је такође део београдског бедема, али је ближе Кули Небојша и за њу људи већ знају. Она је већ археолошки истражена и архитектонски се разликује од „сестре”.