Шекспиров свет снова

„Последњи сан Вилијама Шекспира” је представа у којој се разни снови, ликови, текстови, мотиви, у комадима В. Шекспира, сусрећу на нов начин стварајући заједнички сан, каже за „Политику” редитељ Никита Миливојевић који нам се овога пута јавио из Шведске где управо ради овај свој ауторски пројекат. Премијера представе „Последњи сан Вилијама Шекспира” је у петак увече, 9. априла на сцени тамошњег позоришта „Оребро. Превод текста са српског на шведски је урадила Весна Станишић, кореограф је Амалија Бенет, композитор Ангелос Триандафилу, док сценографију и костиме ради Нина Франсон.

– Када кажемо Шекспир, снови, већина нас одмах помисли на чувене стихове из „Буре”: „Ми смо грађа од које се праве снови, и наш мали живот нам је сном заокружен.” Међутим, сан је у толикој мери саставни део Шекспировог света да у ретко ком његовом комаду на неки начин није присутан, не игра неку улогу. Снови директно утичу на причу, судбину ликова, мењају ток радње, доводе до дубоких унутрашњих промена и трансформација. Врло често сама суштина комада везана је за сан – каже Миливојевић и примећује:

– У Шекспировом свету снова границе између живота и смрти, стварности и ирационалног су замагљене, различити светови се спајају и раздавајају. Оно што ме суштински интересује у представи јесте управо тај тренутак у којем се ти светови стварног и нестварног толико прожимају да их је понекад немогуће разликовати. Мислим да је ова идеја нарочито добила на оштрини у последње две године, од када имамо пандемију као заједничко искуство читаве планете.

Имам утисак, наводи Миливојевић, да је пандемија направила много видљивијим то осећање да нам се понекад, као многим Шекспировим ликовима, стварност око нас чини толико невероватном да нисмо сасвим сигурни где тачно престаје стварност, а почиње фикција. Многи догађаји око нас и широм света све више изгледају као ружан сан, сценарио за неки бизаран  „science fiction movie”.

Оно што је било посебно занимљиво у процесу стварања представе, како каже, јесте то што су и снови глумаца такође постали материјал који је уграђен у представу. Слично као у сновима код Шекспира, или у нашим сновима, тако и у представи постоје елементи зачудног, апсурдног, комичног, (не)стварног, постоји одређено поигравање временом и простором, али истовремено све то на неки свој начин делује могуће, истинито и реално, каже редитељ.

У глумачкој екипи су: Малин Берг, Медлин Феро, Оле Форсберг, Катарина Крог, Линус Линдман, Вејра Монастерио, Сесилија Нилсон…