Извињење деци

Почетком ове године ЈКП „Зеленило Београд” у МЗ Миљаковачки извори отпочело је изградњу две пешачке стазе. Једна око 80 метара се обнавља до дворишта ОШ „Иво Андрић”. Друга је с истим полазиштем преко ливаде (250 метара) до најближе продавнице прехране, с довољно парковских клупа, два стола за шах и степеништем с рукохватом. На том простору површине 1,5 хектара, кад је грађено насеље, седамдесетих година прошлог века, планирано је дечје игралиште. Близина Парка српско-јапанског пријатељства подмирује те потребе, па је ливада и даље идеално санкалиште током зиме. Постојећи извор питке воде, нажалост, спроведен је у канализацију. Све похвале радницима „Зеленила” за квалитет радова, рад у зимским условима и завршетак у планираном року. Замерка је пројектанту што уз степенице није предвидео и рампе за дечја колица и колица за снабдевање, која сада користи скоро свака породица.

На стази до школе постављене су и две канте за одлагање отпадака. Првог дана разљутило ме је смеће разбацано око канти. Помислим – деца, ко би други? Дан касније, гледам кроз прозор стана како врана улази у канту и кљуном веома спретно избацује све што јој није по укусу, посебно хартију. Гласно изговорим: „Извините, децо.”

Онда се сетих једног збора грађана на којем је неколико говорника оптуживало децу за све и свашта. На те пренаглашене критике деце, устане Васка Јукић Марјановић, књижевница наклоњена деци, и узвикне: „Доле деца!” То уозбиљи две стотине присутних, који с пажњом саслушаше следећег говорника: „Људи, стварно претерујемо у критиковању деце. Она су слична деци у античко доба и тако кроз векове... Заборављамо да смо и ми некад били деца. Уосталом, то нису ’нечија’, него наша деца.” Уследио је снажан и искрен аплауз.

Олга Чанић Соломун