Мине „посејане” у рату узимају животе у БиХ

Од нашег дописника

Сарајево – Од мина, смртоносног наслеђа „посејаног” током последњих ратних збивања у БиХ, страдало је 1.770 особа, од чега 620 смртно. Међу жртвама су и 53 деминера, док је 81 повређен. И након 27 година, колико је прошло од завршетка рата, мине у БиХ још представљају опасност за становништво и узрок су што је блокирано коришћење бројних ресурса. Званичне анализе потврђују да је БиХ једна од мински најугроженијих земаља у Европи, па и у свету.

У Центру за уклањање мина (БХМАК) кажу да се оправдано процењује да су под минама још 922 квадратна километра земљишта, или 1,8 одсто укупне површине БиХ. То је ситуација која, према наводима из њиховог службеног извештаја, директно утиче на безбедност више од пола милиона грађана БиХ. У Федерацији БиХ под минама је нешто више од 727 квадратних километара, а у Републици Српској око 182 квадратна километра. Због некоришћења тих површина, према речима министарке цивилних послова у Савету министара БиХ Анкице Гудељевић, БиХ на годишњем нивоу губи више десетина милиона евра, што, сматра она, довољно говори о важности наставка улагања у процес противминског деловања.

Директор Центра за уклањање мина Саша Обрадовић каже да је у протеклом периоду на употребу грађанима враћено 3.300 квадратних километара површине која је била под минама. Нада се да ће до 2027. године бити очишћена и преостала 922 квадратна километра. То, наравно, подразумева, могућност обезбеђења и располагања неопходним финансијским средствима за тај посао, што у прошлости и није ишло глатко. Због тога првобитна стратегија противминског деловања, по којој је БиХ од 2019. године требало да буде земља без мина, није успешно реализована.

„Упркос проблемима које нам је, као и свима другима, наметнула пандемија, током прошле године успели смо да реализујемо око 45 одсто планираних задатака што се тиче деминирања. Заједно с акредитованим организацијама успели смо да вратимо на сигурно коришћење више од 35 квадратних километара. Пронађено је безмало 1.900 мина и 2.900 експлозивних средстава. Радује нас што интерес донатора и даље постоји, али исто тако постоји и потреба за већим укључивањем домаћег новца са свих нивоа власти како бисмо могли неометано да реализујемо план, за шта нам је у овој години потребно нешто више од 21 милион евра”, рекао је Обрадовић за „Политику”.

Напомиње да је, захваљујући обележавању и програму едукације, број несрећа узрокованих минама драстично смањен, али да нису у потпуности елиминисане, јер су и током прошле године смртно страдале три особе, од којих једно дете и један деминер.

Осим мина, посебан проблем у БиХ јесте и постојање касетне муниције, коју је НАТО користио приликом бомбардовања. Та врста муниције заостала је, како је процењено, на око 1,45 километара квадратних, међу које, кад је реч о Републици Српској, спада и локација Јапага у Хан Пијеску.