Говор тела нас одаје

Онлајн комуникација и употреба заштитних маски само су неке од околности које пажњу изнова скрећу на важност порука које размењујемо на невербални начин – кроз положај и покрете тела, изразе лица, гестикулацију рукама, интонацију и јачину гласа.

Свакодневно, на улици, у продавници или превозу, свако од нас шаље и одговара на више хиљада порука без употребе речи. Такве поруке у понашању брзо опажамо јер усмеравају одговоре на питања како се неко односи према другима и начину на који види себе.

Суочен са све бржим темпом живота, ипак, савремени човек се више усредсређује на речи, док невербално често превиђа у процесу примања и слања порука. Управо та околност доприноси многим неспоразумима и чак њиховом прерастању у сукобе.

Невербалне поруке

О сложености и значају невербалне комуникације говори и интересовање веома различитих научних дисциплина. Почев од 1872. године, када је Чарлс Дарвин објавио прву научну студију невербалне комуникације, ова област је предмет изучавања психологије, биологије, социологије, антропологије, археологије и лингвистике. Касније, антрополог Грегори Бејтсон запазио је да еволутивно старија, невербална комуникација током еволуције није једноставно замењена вербалном, већ се упоредо с њом развија и даље постајући комплекснија и богатија.

Психолози и социолози процењују да се између 65 и 94 одсто наше комуникације одвија без употребе речи. Социјални антрополог Едвард Т. Хол сматра да је око 60 процената наше укупне комуникације невербалано. Међутим, када је реч о преношењу искључиво емоција, невербално пренете поруке достижу чак 99 процената.

Примери преношења порука невербалним путем су разноврсни. Свим родитељима је познато врпољење детета у столици када би пре било на неком другом месту и радило нешто угодније. Положај тела одражава општи мишићни тонус и стога је узбуђеном човеку тешко да се опусти, а оном ко се досађује тешко је да одржи телесну живахност. Код одраслих се очигледни покрети који указују на неугодност смањују, али не нестају. Посебно у ситуацијама из којих бисмо радо побегли.

Невербалне поруке су суштинске компоненте комуникације и у процесу поучавања. Тајна успешних наставника великим делом налази се управо у њиховој невербалној комуникацији с ученицима. Њима је добро познато да познавање стручне материје није једино битно за успешност предавања, односно да је поред тога шта ће рећи на предавању у учионици, важно и како ће то учинити. Наставницима који су омиљени међу ђацима познато је да пажњу треба обратити на изразе лица и контакт очима, гестикулирање, положај тела, гласовне знаке као што је интонација и употреба хумора. Они контактом очима испољавају интересовање за друге и одређују смер комуникације.

У предаваче који праве контакте очима публика има више поверења. Такође, осмех преноси поруке пријатељства и топлине па су наставници који се чешће смеше оцењени као пријатнији и приступачнији, а ученици уче више. Успешни наставници знају и то да се сувише гестикулације током предавања обично опажа као нестимулативно, док повремено климање главом указује на подршку и разумевање ђака.

Положај тела током предавања такође је важан. Усправно али не и круто држање, благо нагнуто напред шаље пријатељску поруку, док гледање у под или окретање леђа треба избегавати. Пажњу је потребно обратити на знаке неугодности као што су ритмички покрети руку или ногу, непријатно зурење и често премештање ногу. Тад се препоручује интензивнији контакт очима и пружање прилике ученику да се изрази.

Омиљени наставници свесни су тога да динамична предавања имају бољи учинак па је пожељно варирати јачину, ритам и тон гласа у складу са садржајем градива. Супротно, предавачи чији је говор монотон опажени су као мање занимљиви и ученици слабије уче. На предавању смех се често превиђа и чак обесхрабрује. Међутим, као реакција на одговарајући хумор, смех доприноси смањењу тензије и стреса како код ученика, тако и код предавача. Поред тога, утиче и на стварање пријатељске климе која подстиче учење.

Добра комуникација

У основи потребе за развијањем невербалних вештина и климе која унапређује учење и памћење налазе се три главна разлога. Први се тиче бољег примања и разумевања порука ученика, други – слања порука које могу побољшати учење и трећи – веће опажене психолошке блискости између предавача и ученика.

Ови примери потврђују колико је улога невербалног у процесу комуникације непроцењива, поготову данас када за квалитетну комуникацију има све мање времена. Боље разумевање невербалне комуникације, уз речи, помоћи ће нам да уобличимо значење порука које примамо и шаљемо, умањити шансе за неспоразуме, допринети бољој комуникацији и односима.