Govor tela nas odaje

Onlajn komunikacija i upotreba zaštitnih maski samo su neke od okolnosti koje pažnju iznova skreću na važnost poruka koje razmenjujemo na neverbalni način – kroz položaj i pokrete tela, izraze lica, gestikulaciju rukama, intonaciju i jačinu glasa.

Svakodnevno, na ulici, u prodavnici ili prevozu, svako od nas šalje i odgovara na više hiljada poruka bez upotrebe reči. Takve poruke u ponašanju brzo opažamo jer usmeravaju odgovore na pitanja kako se neko odnosi prema drugima i načinu na koji vidi sebe.

Suočen sa sve bržim tempom života, ipak, savremeni čovek se više usredsređuje na reči, dok neverbalno često previđa u procesu primanja i slanja poruka. Upravo ta okolnost doprinosi mnogim nesporazumima i čak njihovom prerastanju u sukobe.

Neverbalne poruke

O složenosti i značaju neverbalne komunikacije govori i interesovanje veoma različitih naučnih disciplina. Počev od 1872. godine, kada je Čarls Darvin objavio prvu naučnu studiju neverbalne komunikacije, ova oblast je predmet izučavanja psihologije, biologije, sociologije, antropologije, arheologije i lingvistike. Kasnije, antropolog Gregori Bejtson zapazio je da evolutivno starija, neverbalna komunikacija tokom evolucije nije jednostavno zamenjena verbalnom, već se uporedo s njom razvija i dalje postajući kompleksnija i bogatija.

Psiholozi i sociolozi procenjuju da se između 65 i 94 odsto naše komunikacije odvija bez upotrebe reči. Socijalni antropolog Edvard T. Hol smatra da je oko 60 procenata naše ukupne komunikacije neverbalano. Međutim, kada je reč o prenošenju isključivo emocija, neverbalno prenete poruke dostižu čak 99 procenata.

Primeri prenošenja poruka neverbalnim putem su raznovrsni. Svim roditeljima je poznato vrpoljenje deteta u stolici kada bi pre bilo na nekom drugom mestu i radilo nešto ugodnije. Položaj tela odražava opšti mišićni tonus i stoga je uzbuđenom čoveku teško da se opusti, a onom ko se dosađuje teško je da održi telesnu živahnost. Kod odraslih se očigledni pokreti koji ukazuju na neugodnost smanjuju, ali ne nestaju. Posebno u situacijama iz kojih bismo rado pobegli.

Neverbalne poruke su suštinske komponente komunikacije i u procesu poučavanja. Tajna uspešnih nastavnika velikim delom nalazi se upravo u njihovoj neverbalnoj komunikaciji s učenicima. Njima je dobro poznato da poznavanje stručne materije nije jedino bitno za uspešnost predavanja, odnosno da je pored toga šta će reći na predavanju u učionici, važno i kako će to učiniti. Nastavnicima koji su omiljeni među đacima poznato je da pažnju treba obratiti na izraze lica i kontakt očima, gestikuliranje, položaj tela, glasovne znake kao što je intonacija i upotreba humora. Oni kontaktom očima ispoljavaju interesovanje za druge i određuju smer komunikacije.

U predavače koji prave kontakte očima publika ima više poverenja. Takođe, osmeh prenosi poruke prijateljstva i topline pa su nastavnici koji se češće smeše ocenjeni kao prijatniji i pristupačniji, a učenici uče više. Uspešni nastavnici znaju i to da se suviše gestikulacije tokom predavanja obično opaža kao nestimulativno, dok povremeno klimanje glavom ukazuje na podršku i razumevanje đaka.

Položaj tela tokom predavanja takođe je važan. Uspravno ali ne i kruto držanje, blago nagnuto napred šalje prijateljsku poruku, dok gledanje u pod ili okretanje leđa treba izbegavati. Pažnju je potrebno obratiti na znake neugodnosti kao što su ritmički pokreti ruku ili nogu, neprijatno zurenje i često premeštanje nogu. Tad se preporučuje intenzivniji kontakt očima i pružanje prilike učeniku da se izrazi.

Omiljeni nastavnici svesni su toga da dinamična predavanja imaju bolji učinak pa je poželjno varirati jačinu, ritam i ton glasa u skladu sa sadržajem gradiva. Suprotno, predavači čiji je govor monoton opaženi su kao manje zanimljivi i učenici slabije uče. Na predavanju smeh se često previđa i čak obeshrabruje. Međutim, kao reakcija na odgovarajući humor, smeh doprinosi smanjenju tenzije i stresa kako kod učenika, tako i kod predavača. Pored toga, utiče i na stvaranje prijateljske klime koja podstiče učenje.

Dobra komunikacija

U osnovi potrebe za razvijanjem neverbalnih veština i klime koja unapređuje učenje i pamćenje nalaze se tri glavna razloga. Prvi se tiče boljeg primanja i razumevanja poruka učenika, drugi – slanja poruka koje mogu poboljšati učenje i treći – veće opažene psihološke bliskosti između predavača i učenika.

Ovi primeri potvrđuju koliko je uloga neverbalnog u procesu komunikacije neprocenjiva, pogotovu danas kada za kvalitetnu komunikaciju ima sve manje vremena. Bolje razumevanje neverbalne komunikacije, uz reči, pomoći će nam da uobličimo značenje poruka koje primamo i šaljemo, umanjiti šanse za nesporazume, doprineti boljoj komunikaciji i odnosima.