Да ли су нам потребна три оброка дневно?

Нутриционисти се залажу за пет оброка, али већина има три оброка дневно. Наиме, савремени живот је концентрисан управо на овакав начин исхране- доручак је најважнији оброк у дану, пауза на послу се користи за ручак, а потом се друштвени и породични живот врти око вечерњих оброка. Ипак, да ли је ово најздравији начин исхране?

Научници разматрају питање исхране на више нивоа и један од најважнијих аспеката је и питање ограничавања јела на период од осам сати. Наиме, истраживања све више иду у правцу теорије да је људским телима потребно најмање 12 сати дневно без хране да би се систем за варење одморио.

Повремени пост

Розалин Андерсон, ванредни професор на Медицинском факултету, каже за Би-Би-Си да период поста сваки дан увек доноси неку корист.

„Пост доводи тело у стање да је оно спремније, отпорније на многе болести. Телу је неопходан одмор како би било у стању да складишти енергију”, објашњава Андерсон.

Један оброк дневно није за дијабетичаре

С друге стране, неки стручњаци тврде да је најбоље имати један оброк дневно, укључујући Дејвида Левицког, професора на Универзитету у Њујорку.

„Постоји много података који показују да, ако вам покажем храну или слике хране, вероватно ћете јести, а што је храна чешће испред вас, више ћете јести тог дана. Током историје, конзумирали смо један оброк дневно, укључујући и старе Римљане који су јели један оброк у подне”, објашњава Левицки уз опаску да осећај глади уопште не треба да вас мучи јер је у питању психолошка сензација. Такође, он наводи да препорука да имате један оброк дневно није за особе које пате од дијабетеса.

Најважнија је доследност

Истраживачи ипак предлажу као најбољу опцију два до три оброка дневно – с тим да већину калорија уносите раније током дана и да доручак буде сат, два после буђења. На тај начин организам има времена да обради намирнице и да оне постану ваша животна енергија, а срчани проблеми ће вас највероватније заобићи. Какве год промене да направите, истраживачи се слажу да је доследност кључна.

„Тело ради по обрасцима. А повремени пост је управо наметање образаца што је веома пожењно за организам. Такође, данас се људи не троше као пре сто година, па нам је потребно мање калорија, оброци треба да буду лаганији”, наводи Андерсон.