О патњи извештавати с посебном пажњом

У организацији иницијативе „За тебе – важно је” и Психолошким центром за ментално здравље у заједници „Ментал Хаб” из Новог Сада почела је кампања под називом „Стави се у моје ципеле” која има за циљ скретање пажње шире и стручне јавности на последице таблоидног и сензационалистичког извештавања о догађајима који укључују људску патњу и бол. Дакле, ту су пре свега мисли на самоубиство, убиство, саобраћајна несрећа, односно физичко или сексуално насиље које поједини медији сматрају темом која изузетно занима њихову публику и читаоце.

Како у разговору за наш лист истиче Ан Мари Ћурчић, новинарка и представница иницијативе „За тебе – важно је”, сведоци смо да у растућем броју медија, укључујући и оне који се у јавности не перципирају као таблоиди, рубрика „црна хроника”  све чешће постаје платформа за ријалитизацију трагичних догађаја.

– Јер, како другачије именовати сензационалистичке наслове типа „шокантно”, „језиво”, „из минута у минут” праћене детаљним описима трагедија, личним подацима и појединостима из живота жртава или актера тих догађаја и спекулацијама како и зашто се десио суицид, убиство или породично насиље. О каквом јавном интересу ту говоримо? Какав смисао има објављивање фотографије на којој родитељи плачу над телом деветогодишње девојчице страдале у саобраћајној несрећи? Или објављивање опроштајног писма особе која је одлучила да себи одузме живот? Није ли заправо у интересу јавности да о догађајима који укључују људску патњу и бол медији извештавају са посебном пажњом? Ми верујемо да јесте, као што верујемо и да су позитивни помаци могући – уколико сви заједно будемо довољно гласни и довољно упорни у указивању на могуће психолошке и емоционалне последице сензационалистичког и неетичког извештавања у рубрикама хронике, не само по особе или њихове ближње о којима се извештава, већ и на далеко шири круг људи – истиче наша саговорница и додаје да кампања носи симболични хештег „Стави се у моје ципеле”, да би свако од нас размислио како би се осећао када би медији на сензационалистички начин извештавали о трагедији нама блиске особе.

Ан Мари Ћурчић је и сама била жртва неетичког и сензационалистичког извештавања медија када је изгубила кћерку и присећа се да јој је свега десет сати након ове ужасне трагедије колега послао у инбокс поруку да му да изјаву уз објашњење „Знаш, такав нам је посао!”. Она истиче да све већи број новинара прави „сачекуше” испред породичних домова људи који пролазе кроз пакао губитка блиских особа, како би од њих узео „ексклузивне” изјаве или интервјуишу комшије и случајне пролазнике у жељи да сазнају што више детаља о животу покојника.

– Не поставља се питање да ли треба извештавати о трагичним догађајима – споран је начин на који се то ради. Ја разумем да је веома тешко опстати на медијском тржишту, јер је конкуренција велика, али се због „кликова” и „лајкова” стално померају црвене линије етичког извештавања. Пре неколико дана ме је шокирао један медијски портал који је са „Инстаграма” пренео фотографију особе стоји на мосту и припрема се да скочи у смрт. Од људске несреће се прави ријалити и та пракса се „прелива” и у медије које перципирамо као озбиљне – као да смо потпуно заборавили на едукативну улогу јавног информисања. Врхунац лицемерја је када медији објаве вест о самоубиству, зачињену свим сензационалистичким детаљима о покојнику, да би на крају текста навели СОС телефоне служби и институција за ментално здравље преко којих можете потражити помоћ ако размишљате о суициду – резигнирано прича наша колегиница.

Под окриљем кампање „Стави се у моје ципеле”, стручњаци психолошког центра за ментално здравље у заједници „Ментал Хаб” ће уз конкретне примере сензационалистичког извештавања објашњавати какве све последице носи таблоидизација људских трагедија – не само када је реч о породицама особа које су изгубиле живот, већ и ментално рањивих особа. Поред педесет струковних организација, кампању су подржали и Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије.