Маске тривијалног

Промоција новог романа Љубице Арсић, „Манго”, у истоименој продавници, као и паушална поређења са тв-серијом „Секс и град”, могла би некога навести на погрешан закључак да ово штиво припада висококомерцијалном и, истовремено, нискоестетском коду домаће литературе неправедно назване „женским писмом”. Ако и допустимо пионирску улогу тв-серије у превредновању могућих женских профила у савременом западном окружењу, свако поређење са романом „Манго” и, на известан начин, такође пионирском улогом Љубице Арсић у домаћој књижевности, овде би се могло завршити, а свака помисао о могућем поетичком помаку ка тривијалном унапред одбацити.

Већ дуже време уводећи у литературу теме, донедавно обрађиване само у уским круговима гинокритике, Љубица Арсић доследно пише у концепту женске естетике тежећи да докаже како у књижевности не може бити тривијалних тема већ само тривијално написаних дела.
У намери да осветли женски угао гледања на тражење изгубљених идентитета, роман прати три главне јунакиње (и једну мачку, транспарентну метафору „женског”), у потрази за сопственим животом, увелико испражњеним до граница непостојања у сваком погледу: на професионалном, породичном, љубавном и друштвеном нивоу оне таворе на маргинама емотивно неиспуњене свакодневице. Одвећ типски замишљени ликови жена – неудата, распуштеница, удовица (и једна мачка као симбол чисто нагонског еротског), уз доминантне мотиве телесног, љубавног и еротског, налазе се на опасној ивици преласка „с оне стране” литерарног модела потраге за идентитетом.
Изостанак, у претходним књигама често доминантне духовитости, па чак и иронијског отклона, као и од смисла испражњени животи ликова који само симулирају вреву у кулисама града, урушавали би се и сами у прозаистичку баналност да није контрастираних простора наличја Београда. Са наизглед кључних топонима романа, кафића и продавница у центру града дању, објектив се ноћу окреће ка становима и собама самотних жена, кафанама-потлеушама подно Панчевачког моста, гротескним дискотекама на Ибарској магистрали и крупним плановима невеселих судбина три главне јунакиње чиме се постиже уверљиво литерарно бекство од стереотипа. Следећи ту потребу за отклоном од баналног, роман се, парадоксално, највише измиче у моментима када се шири и удаљава од „тривијалних” тема свакодневице, у жељи да оствари вертикалну осу приповедања и прикаже више паралелних нивоа – нагонски, људски и метафизички. Али, силазак у инстинктивно баш као и одлазак у метафизику астралног, прете да постану клишеизирана наративна конструкција у односу на комплексне, само привидно тривијалне, људске животе.

Питање тривијалности би се, зато, могло поставити као кључно у ишчитавању „Манга” јер се оно често процењује из позиције предрасуда које као да се увек изнова морају преиспитивати када жена пише о свакодневном па, стога, општи и непрецизни  појмови „тривијалног” и „озбиљног” у неким моментима мењају места. Међутим, овој наглашено урбаној, језички провокативној прози која мапира савремени контекст Београда како се то већ дуго није догодило у домаћој прози (ако се изузму новобеоградске теме М. Пантића или нпр. нишки мотиви у делима З. Карановића и З. Ћирића) нису неопходна додатна извињења. Упечатљиво контрастирање гламурозног, али испразног сјаја центра велеграда спрам тегобних и усамљеничких живота који се одигравају у позадини, неке су од најпрецизније написаних страница о стању духа савременог Београда. У прилог навикавању на женску диоптрију сагледавања тема (недостатка) љубави са наглашеном еротиком, можда није излишно наговестити да би се „Манго” могао читати и као пандан мушком поимању стварности у прози где је еротско чести сапутник неореалистичког приступа књижевности.
И, мада натурализам свакако није једини могући приступ овом роману, као што му ни жанровске одреднице ситкома или љубавно-еротско-женског писма не пристају, тако и свако инсистирање на тривијалном у прози Љубице Арсић (као и додатно уплитање извантекстуалних елемената тривијалног) може, такође, бити и привид, маска за метафору која заправо има улогу проблематизовања књижевних и културолошких стереотипа.