Државна матура не може да води директно на студије

Универзитет у Београду подржава увођење државне матуре у образовни систем Републике Србије од школске 2023/24. године, имајући у виду њену сертификациону улогу завршеног школовања. Међутим, завршни испит не може истовремено имати и одговарајућу улогу у селекцији средњошколаца за упис на студије, већ се у прелазном периоду уз њега мора задржати садашњи систем пријемних испита. Овај став да национална матура не може још бити „директна улазница” у високошколску установу једногласно су на јучерашњој седници Сената изнели представници УБ, а прочитао га је ректор, проф. др Владан Ђокић. Они су у још пет тачака изразили своје мишљење о државној матури која се законима најављује још од 2005. године.

Универзитет у Београду је става да се у прелазном периоду мора задржати досадашњи систем пријемних, односно квалификационих испита, јер су они важан елемент за рангирање кандидата при упису на факултете. Представници наше најстарије академске институције предложили су да прелазни период траје три, четири године, о упоредо са националном матуром подразумева и пријемни испит на факултетима ради провере посебних знања, склоности и способности кандидата.

– У току прелазног периода упоређивао би се успех кандидата на државној матури са резултатом на квалификационом испиту, општим успехом из средње школе и постигнућима на уписаном студијском програму. Упоређиваће се, такође, њени ефекти у гимназијама и средњим стручним школама. Истовремено, анализирала би се и успешност тестова, типова задатака и питања, начина полагања, као и софтвер за обраду података. На основу свега наведеног, након прелазног периода, факултети би добили поузданије параметре о квалитету стечених знања и ефекте увођења само државне матуре – једногласни је став УБ који ће бити прослеђен Министарству просвете.

Истичу да је он у складу са Законом о високом образовању, где се у члану шест наводи да  аутономија универзитета подразумева, између осталог, право на утврђивање правила студирања и услова уписа студената. Кажу да је креирање уписне политике један од основних фактора аутономије универзитета. Чланом сто тог закона предвиђено је да сам факултет, општим актом, утврди који се испити са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије, као и да одреди критеријуме на основу којих се обавља класификација кандидата за упис. У истом члану, кажу, стоји да високошколска установа сачињава ранг-листу за упис на студије на основу општег успеха постигнутог у четворогодишњем средњем образовању и на матурским испитима, али и резултата испита за проверу посебних знања, склоности и способности. А по потреби и на основу успеха на националним и интернационалним такмичењима.

– Факултети у саставу УБ ће, у складу са својим специфичностима, утврдити који се предмети са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије. Сваки факултет, појединачно, може своја мишљења и сугестије послати надлежном министарству. Полагање квалификационог испита на факултетима, који ће представљати део вредновања кандидата у прелазном периоду, мора се обављати након полагања предмета са државне матуре – сматрају представници УБ.

Имајући у виду да на највећи универзитет у Србији долазе бројни ученици из Републике Српске и Црне Горе, отвара се проблем њиховог пријављивања и рангирања јер се у њиховом систему образовања не полаже државна матура, подвлаче на УБ. Напомињу и проблем рангирања малобројних држављана Републике Србије који су школу завршили у иностранству где нема државне матуре, као и  ученика из земље који су средње образовање завршили пре увођења националне матуре.

Иначе, ово није први пут да представници Сената расправљају о државној матури. Бројна питања и дилеме око њеног увођења чланови овог тела поставили су и 18. априла 2019. када је седници присуствовао Виктор Недовић, државни секретар у Министарству просвете. Он је још тада рекао да ће факултети  имати право да поставе додатне услове за полагање државне матуре, али да ће овај испит бити селекциони за бруцоше. То је било први пут да су министарство и Ректорат УБ званично најавили националну матуру, која је тада била планирана за увођење школске 2020/21. године, али је одложена.

На Сенату је најављено и да ће почетком маја бити расписан Конкурс за упис студената у школској 2022/23. години и да је на располагању 358 програма за 26.739 студената на свим студијским нивоима. Ректор Ђокић је истакао да, поред смера Психологија на Филозофском факултету и Факултета организационих наука на којима је највеће интересовање кандидата, постоје факултети за које се мање кандидата пријављује. Они би, како каже, морали да иновирају студијске програме и привуку већи број страних студената.