Четири континента у колу

Београдско културно лето најјаче греје на Калeмегдану. Стара тврђава, коју уредно гланцају, умивају, „лифтинг” јој раде, постала је главна летња позорница престонице. У све гушћем и богатијем културном програму међу старим зидинама шири се и једно велико, интернационално „коло”, у које су се овога јула ухватили играчи (и певачи) из десетак земаља, са четири континента. Имамо, ето, и фестивал фолклора какав је Београд давно заслужио, па још и у атрактивној сценографији коју му је историја оставила и која мами туристе.

Србија је, не заборавимо, мала велесила на фолклорној сцени, а овај млади фестивал једини је фестивал прве категорије који има. Готово сви други у Европи имају их више, такозваних CIOFF (Међународна организација за фолклорне фестивале и народну уметност, при Унеску) фестивала. Ипак, за утеху: имамо један, али – са пуно публике и аплауза који се далеко чују. Много даље од бедема калемегданске тврђаве.

Главна сцена је терен КК Партизан, али у фестивалском календару су и концерти за купаче на Ади Циганлији, у старачким домовима, за публику у градовима у ближој и даљој околини Београда, док је последњи чин одигран у великој дворани Сава центра. О све већој афирмацији фестивала потврда су и речи његовог директора арх. Слободана Прокића да им већ пристижу и прве пријаве за онај следећи. Има их већ пет за лето 2009. и све су из Азије: три из Индије и по једна из Индонезије и Монголије. Поготову је интересантно видети овакве госте који нам долазе из далека. Кад већина нас већ не може тамо, нека нам барем делиће својих цивилизација донесу наши гости. Један од главних циљева овога фестивала и јесте што више играчког земаљског шара у Београду – и за његове грађане и за туристе.

– Лепо се шири наш фестивал. Таман се један завршио а ми почињемо припреме за наредно лето и очекујемо 60–70 пријава – каже Слободан Прокић. – Средином деведесетих покушали смо да у Београду направимо квалитетну међународну параду фолклора, да свет доведемо овде, разне културе и њихове боје, а кроз игру, подсетио бих, излази и душа сваког народа. Тај деби добро је прошао, али фестивал је ту и стао, у граду су се мењале власти.... Сада смо се стабилизовали и изгурали већ четири фестивала. У CIOFF-у су 24 српска фолклорна друштва. Дугорочни циљ је да овакве манифестације имају и други велики градови у Србији, а пре свих Врњачка Бања, као моћан туристички центар.

Прокић је дуго у фолклору – више од пола века. Почео је у „Крсманцу”, а после је, као фудбалери и њихови тренери клубове, мењао фолклорна друштва и увек био ангажован на местима где се чува ово народно благо. Он је архитекта који је, због игре, своје занимање претворио у хоби, или барем у друго занимање. Међутим, и као архитекта, Прокић је опет често био близу сцене: градио позорнице, радио сценографије. Овај ветеран добро је упућен у ситуацију у нашем фолклору који је у свету увек имао висок реноме.

– И изворно и ново на старим темељима, то је обележје нашег фолклора –тврди Прокић. – Основни карактер и дух игре и песме морају се сачувати, али на томе ваља градити нове уметничке креације. Није добро искључиво се бавити конзервирањем старих плесова, премда је то за историју јако важно. Ипак, због своје свежине и креативности наше фолклорне групе изванредно су примљене у свету. За играче је ово врло богато подручје, јер су се ту укрштали разни културни утицаји. Зато и имамо толико ансамбала. Овде заиста има шта да се игра и – пева. Данас је, додуше, нешто мање фолклорних друштава него пре. Некад су постајала и при великим фабрикама, фирмама... Друштво се променило, многе су фирме пропадале, а са њима су нестајале и њихове фолклорне дружине. Међутим, оно што је најважније: наш сваки други ансамбл у стању је да се представи целовечерњим, двочасовним програмом. У свету мало је таквих. Штета је што нема довољно добрих сцена за толике наше добре ансамбле. Макар у дужем летњем периоду, већем од фестивалског, Калемегдан би могао бити та права позорница и лепо место за сусрет културе и туризма.

Прокић нам још каже како је и пуно оних који доприносе постојању Интернационалног фестивала фолклора Београд. Поименце издваја своје мало уиграно „коло сарадничко”, у коме су: Владимир Спасојевић, Велимир Аговски, Владимир Танасијевић и Мило Радоман. Фестивал је, подсетимо, почео дефилеом ансамбала кроз центар Београда, а на растанку сваки је кући понео и по један опанак, огромног броја. Велики сувенир за дуго сећање... и да их тамо неко упита: где живе ови џинови? Нисмо баш џинови, али играмо колосално, нашалио се Прокић. Сувенир је иначе изишао из радионице у Лештанима, где се, каже, прави добра обућа и одећа за чуваре наше фолклорне сцене.