Četiri kontinenta u kolu

Beogradsko kulturno leto najjače greje na Kalemegdanu. Stara tvrđava, koju uredno glancaju, umivaju, „lifting” joj rade, postala je glavna letnja pozornica prestonice. U sve gušćem i bogatijem kulturnom programu među starim zidinama širi se i jedno veliko, internacionalno „kolo”, u koje su se ovoga jula uhvatili igrači (i pevači) iz desetak zemalja, sa četiri kontinenta. Imamo, eto, i festival folklora kakav je Beograd davno zaslužio, pa još i u atraktivnoj scenografiji koju mu je istorija ostavila i koja mami turiste.

Srbija je, ne zaboravimo, mala velesila na folklornoj sceni, a ovaj mladi festival jedini je festival prve kategorije koji ima. Gotovo svi drugi u Evropi imaju ih više, takozvanih CIOFF (Međunarodna organizacija za folklorne festivale i narodnu umetnost, pri Unesku) festivala. Ipak, za utehu: imamo jedan, ali – sa puno publike i aplauza koji se daleko čuju. Mnogo dalje od bedema kalemegdanske tvrđave.

Glavna scena je teren KK Partizan, ali u festivalskom kalendaru su i koncerti za kupače na Adi Ciganliji, u staračkim domovima, za publiku u gradovima u bližoj i daljoj okolini Beograda, dok je poslednji čin odigran u velikoj dvorani Sava centra. O sve većoj afirmaciji festivala potvrda su i reči njegovog direktora arh. Slobodana Prokića da im već pristižu i prve prijave za onaj sledeći. Ima ih već pet za leto 2009. i sve su iz Azije: tri iz Indije i po jedna iz Indonezije i Mongolije. Pogotovu je interesantno videti ovakve goste koji nam dolaze iz daleka. Kad većina nas već ne može tamo, neka nam barem deliće svojih civilizacija donesu naši gosti. Jedan od glavnih ciljeva ovoga festivala i jeste što više igračkog zemaljskog šara u Beogradu – i za njegove građane i za turiste.

– Lepo se širi naš festival. Taman se jedan završio a mi počinjemo pripreme za naredno leto i očekujemo 60–70 prijava – kaže Slobodan Prokić. – Sredinom devedesetih pokušali smo da u Beogradu napravimo kvalitetnu međunarodnu paradu folklora, da svet dovedemo ovde, razne kulture i njihove boje, a kroz igru, podsetio bih, izlazi i duša svakog naroda. Taj debi dobro je prošao, ali festival je tu i stao, u gradu su se menjale vlasti.... Sada smo se stabilizovali i izgurali već četiri festivala. U CIOFF-u su 24 srpska folklorna društva. Dugoročni cilj je da ovakve manifestacije imaju i drugi veliki gradovi u Srbiji, a pre svih Vrnjačka Banja, kao moćan turistički centar.

Prokić je dugo u folkloru – više od pola veka. Počeo je u „Krsmancu”, a posle je, kao fudbaleri i njihovi treneri klubove, menjao folklorna društva i uvek bio angažovan na mestima gde se čuva ovo narodno blago. On je arhitekta koji je, zbog igre, svoje zanimanje pretvorio u hobi, ili barem u drugo zanimanje. Međutim, i kao arhitekta, Prokić je opet često bio blizu scene: gradio pozornice, radio scenografije. Ovaj veteran dobro je upućen u situaciju u našem folkloru koji je u svetu uvek imao visok renome.

– I izvorno i novo na starim temeljima, to je obeležje našeg folklora –tvrdi Prokić. – Osnovni karakter i duh igre i pesme moraju se sačuvati, ali na tome valja graditi nove umetničke kreacije. Nije dobro isključivo se baviti konzerviranjem starih plesova, premda je to za istoriju jako važno. Ipak, zbog svoje svežine i kreativnosti naše folklorne grupe izvanredno su primljene u svetu. Za igrače je ovo vrlo bogato područje, jer su se tu ukrštali razni kulturni uticaji. Zato i imamo toliko ansambala. Ovde zaista ima šta da se igra i – peva. Danas je, doduše, nešto manje folklornih društava nego pre. Nekad su postajala i pri velikim fabrikama, firmama... Društvo se promenilo, mnoge su firme propadale, a sa njima su nestajale i njihove folklorne družine. Međutim, ono što je najvažnije: naš svaki drugi ansambl u stanju je da se predstavi celovečernjim, dvočasovnim programom. U svetu malo je takvih. Šteta je što nema dovoljno dobrih scena za tolike naše dobre ansamble. Makar u dužem letnjem periodu, većem od festivalskog, Kalemegdan bi mogao biti ta prava pozornica i lepo mesto za susret kulture i turizma.

Prokić nam još kaže kako je i puno onih koji doprinose postojanju Internacionalnog festivala folklora Beograd. Poimence izdvaja svoje malo uigrano „kolo saradničko”, u kome su: Vladimir Spasojević, Velimir Agovski, Vladimir Tanasijević i Milo Radoman. Festival je, podsetimo, počeo defileom ansambala kroz centar Beograda, a na rastanku svaki je kući poneo i po jedan opanak, ogromnog broja. Veliki suvenir za dugo sećanje... i da ih tamo neko upita: gde žive ovi džinovi? Nismo baš džinovi, ali igramo kolosalno, našalio se Prokić. Suvenir je inače izišao iz radionice u Leštanima, gde se, kaže, pravi dobra obuća i odeća za čuvare naše folklorne scene.