Мосадов кандидат за премијера

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Предизборна кампања у Израелу, у овом тренутку она унутарпартијска, по угледу на изборну праксу у САД, наметнула је занимљиво питање. Хоће ли, после давне епохе легендарне Голде Меир, поново жена писати историју ратоборне државе?

Анализе бирачког расположења остављају мало простора за спекулације о исходу унутарстраначког двобоја међу кандидатима умерених центриста, странке напретка (Кадима). Изгледи министра спољних послова, госпође Ципи Ливни, далеко се боље котирају од ривала, министра трговине Шаула Мофаза. Однос је 38 према 26 процената. У изборним прогнозама, такође, предсказује се глатка победа Ливнијеве 17. септембра. Упркос чињеници да Бенјамин Нетанјаху, бар у овом тренутку, важи за фаворита.

„Мосадови кандидати увек побеђују”, тврде шерети међу познаваоцима политичке ситуације у Израелу. У озбиљнијем тону додају да су изгледи, наводно, бившег оперативца више него извесни.

Агент на штиклама

Рашчлањујући животопис Ципи Ливни, могло би се закључити да досетка о агенту на штиклама има двоструку позадину и смисао. „Опслуживала је два господара, једног у цивилу, дугог у униформи”, каже се у незваничној информацији коју Пето одељење немачког БНД-а нуди одабраним новинарима. Сазнања берлинских обавештајаца, или претпоставке, ипак, хипотетичке природе, темеље се на „неуобичајеном” току Ливнијеве каријере. Као поручник војнобезбедносног одсека променила је стране по истеку војног рока. Ступила је у службу Мосада, што се, у најмању руку, коси са начелима израелских обавештајаца. Колегама из војног комшилука никада се није стопроцентно веровало. 

С обзиром на то да је Мосад одвајкада сматрао Париз једним од најважнијих „полигона” у иностранству, не би требало сумњати да је Ливнијева уживала изузетно поверење својих послодаваца у Тел Авиву. Познајући, даље, Мосадову оперативну праксу у иностранству – превасходно се ослања на услуге сајанима, патриотски настројених, локалних агената аматера – могло би се претпоставити да је Ливнијева обављала дужности једног „каце”, водећег официра на терену. Међу, просечно, нешто више од хиљаду професионалних агената Мосада само мали број стиче то звање. Изузетност функције Ливнијеве, оне донекле познате, у Паризу, намеће питање – када је, уистину, ступила у контакт са Мосадом? Каце се регрутују из најужег језгра такозваних перспективних кадрова, оних који су прошли вишедеценијско „стручно школовање”. Да ли је, дакле Ципи Ливни, кћерка провереног патриоте и борца некадашње израелске гериле против британске власти у Палестини, још у младости прошла Мосадов тест и положила заклетву?

Војничка коректност

Каријера Ципи Ливни позната је само у фрагментима. Највећа недоумица, при том, влада око њеног напредовања у војнобезбедносном одсеку. Да ли је Мосад послао свог будућег агента на војни терен, не би ли онде изградила своју „легенду“, привидно постала једна од „њихових“? Друга недоумица влада око временске „црне рупе” између 1984. и 1999. године. Шта је радила Ливнијева у тих петнаест година, од свршетка париске авантуре све до почетка политичке каријере?

Судећи према садржају наступа који су је широм света прославили, истовремено мобилисали и читаву плејаду политичких противника, Ципи Ливни поседује црте карактера које би могле да се доведу у везу са коректношћу часног војника. Њена изјава у званичној функцији члана владе иде у том правцу: „Наоружани противник је противник, не сме се аутоматски поистовећивати са терористом.”

Њен часни став, другачији од свих других, познатих ставова политичара, наравно и Мосада, буди наду да би Ливнијева, ма какве терете прошлости носила на плећима, могла да испише ново поглавље израелске, тиме и блискоисточне историје. Њени познаваоци тврде да располаже квалитетима који би требало да одликују врхунске политичаре. Кадра је да се упусти у иновације, а да при том не изда своја убеђења. Спремна је на, понекад, болне компромисе, не би ли обезбедила будућност које на просторима Блиског истока, за сада, нема.