Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Археолошка монографија Панчева

До сада је на територији читавог града било познато око 80 налазишта, а новим систематским проласком атара, њихов број се попео на три стотине Монографија је пре свега намењена струци и будућим истраживачима
(Фото: О. Јанковић)

Панчево - Око три стотине регистрованих археолошких налазишта, од најстаријег периода праисторије, неолита, бронзаног доба, налази из античког периода, средњег века и новог доба до горње хронолошке границе, почетка 18. века, када археологија престаје на просторима града Панчева, обухвата и представља четврти том серије „Археолошка топографија Баната – Панчево I”, аутора мр Војислава Ђорђевића и Јелене Ђорђевић, кустоса археолога Народног музеја у Панчеву. Сам пројекат је 2004. године почео Музеј Војводине уз подршку покрајинског Завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, а после севера Баната, панчевачки археолози су рекогносцирали терен територије града и насеља Иваново, Банатски Брестовац, Омољица и Војловица. Пошло се од чињеничног стања да до тог тренутка та археолошка налазишта нису бележена на прави начин, те су у раду примењени европски стандарди Конвенције о заштити археолошких налазишта, односно њихова методологија.

‒ Ово теренско рекогносцирање трајало је две године. Оно се иначе ради у рано пролеће и на основу топографских карата, које су верни приказ стања на терену. То подразумева обилазак свих позиција које могу да указују на археолошки садржај на површини, њихово заокруживање на терену, што визуелно, што преко површинских налаза, узимање тачних координата локалитета, јер су раније били бележени описно. До сада, на територији читавог града Панчева, коју смо у овој књизи представили, било је познато око 80 налазишта, а овим систематским проласком атара, њихов број се попео на три стотине ‒ истиче за „Политику”, археолог мр Војислав Ђорђевић, виши кустос панчевачког музеја.

У делу књиге обрађен је историјат археолошких истраживања, све што је до сада рађено, са изворима. Ту је и каталог са описима свих локалитета, позицијама на карти, избор прикупљеног материјала, које прате фотографије и карте катастарских општина по периодима, као и групна целовита карта читавог обрађеног простора. Било је и раније тематских истраживања, а после ових, отворио се простор и за нова, попут локалитета „Ливаде” код Панчева, познатог још из седамдесетих година прошлог века, на којем је панчевачки тим 2009. године спровео археолошка ископавања и истражио цркву и некрополу.

‒ Такву врсту истраживања неопходно је спровести у потпуности, јер због агресивније обраде земље савременијим пољопривредним машинама долази до уститњавања површинског материјала, који је када смо почели са истраживањима био у много бољем стању него што је сада. Постоји бојазан да ће у једном тренутку, на терену, постати потпуно непрепознатљив и да нећемо имати могућност да на основу површинских налаза идентификујемо и заокружимо позиције на којима се налазе локалитети са археолошким садржајем ‒ напомиње археолог Јелена Ђорђевић, виши кустос музеја у Панчеву, којем су на пројекту помогли и у њему учествовали стручњаци Музеја Војводине, покрајинског Завода за заштиту споменика културе, колеге из Градског музеја у Вршцу, Филозофског факултета и Историјског института у Београду.

Читав пројекат и издање својеврсне археолошке монографије, финансирало је Мистарство културе, а пре свега је намењена струци и будућим истраживачима. Овај фундаментални посао, први је корак у сазнању о археологији једног краја, користан пре свега установама струке у земљи, али и у иностранству. Такође, користиће заштити, али и у случају сваке потенцијалне изградње инфраструктурих објеката и израде будућих планова. Панчевачки археолози планирају да у следећи том стручне публикације уђу резултати рекогносцирања терена у самом граду Панчеву и катастарској општини Долово, док ће шести том серије „Археолошка топографија Баната” обухватити све што се налази северозападно, у атарима села Јабука, Качарево, Глогоњ и Банатско Ново Село.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.