Археолошка монографија Панчева

Панчево - Око три стотине регистрованих археолошких налазишта, од најстаријег периода праисторије, неолита, бронзаног доба, налази из античког периода, средњег века и новог доба до горње хронолошке границе, почетка 18. века, када археологија престаје на просторима града Панчева, обухвата и представља четврти том серије „Археолошка топографија Баната – Панчево I”, аутора мр Војислава Ђорђевића и Јелене Ђорђевић, кустоса археолога Народног музеја у Панчеву. Сам пројекат је 2004. године почео Музеј Војводине уз подршку покрајинског Завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, а после севера Баната, панчевачки археолози су рекогносцирали терен територије града и насеља Иваново, Банатски Брестовац, Омољица и Војловица. Пошло се од чињеничног стања да до тог тренутка та археолошка налазишта нису бележена на прави начин, те су у раду примењени европски стандарди Конвенције о заштити археолошких налазишта, односно њихова методологија.

‒ Ово теренско рекогносцирање трајало је две године. Оно се иначе ради у рано пролеће и на основу топографских карата, које су верни приказ стања на терену. То подразумева обилазак свих позиција које могу да указују на археолошки садржај на површини, њихово заокруживање на терену, што визуелно, што преко површинских налаза, узимање тачних координата локалитета, јер су раније били бележени описно. До сада, на територији читавог града Панчева, коју смо у овој књизи представили, било је познато око 80 налазишта, а овим систематским проласком атара, њихов број се попео на три стотине ‒ истиче за „Политику”, археолог мр Војислав Ђорђевић, виши кустос панчевачког музеја.

У делу књиге обрађен је историјат археолошких истраживања, све што је до сада рађено, са изворима. Ту је и каталог са описима свих локалитета, позицијама на карти, избор прикупљеног материјала, које прате фотографије и карте катастарских општина по периодима, као и групна целовита карта читавог обрађеног простора. Било је и раније тематских истраживања, а после ових, отворио се простор и за нова, попут локалитета „Ливаде” код Панчева, познатог још из седамдесетих година прошлог века, на којем је панчевачки тим 2009. године спровео археолошка ископавања и истражио цркву и некрополу.

‒ Такву врсту истраживања неопходно је спровести у потпуности, јер због агресивније обраде земље савременијим пољопривредним машинама долази до уститњавања површинског материјала, који је када смо почели са истраживањима био у много бољем стању него што је сада. Постоји бојазан да ће у једном тренутку, на терену, постати потпуно непрепознатљив и да нећемо имати могућност да на основу површинских налаза идентификујемо и заокружимо позиције на којима се налазе локалитети са археолошким садржајем ‒ напомиње археолог Јелена Ђорђевић, виши кустос музеја у Панчеву, којем су на пројекту помогли и у њему учествовали стручњаци Музеја Војводине, покрајинског Завода за заштиту споменика културе, колеге из Градског музеја у Вршцу, Филозофског факултета и Историјског института у Београду.

Читав пројекат и издање својеврсне археолошке монографије, финансирало је Мистарство културе, а пре свега је намењена струци и будућим истраживачима. Овај фундаментални посао, први је корак у сазнању о археологији једног краја, користан пре свега установама струке у земљи, али и у иностранству. Такође, користиће заштити, али и у случају сваке потенцијалне изградње инфраструктурих објеката и израде будућих планова. Панчевачки археолози планирају да у следећи том стручне публикације уђу резултати рекогносцирања терена у самом граду Панчеву и катастарској општини Долово, док ће шести том серије „Археолошка топографија Баната” обухватити све што се налази северозападно, у атарима села Јабука, Качарево, Глогоњ и Банатско Ново Село.